Predlog zakona o NBS-u stigao u Skupštinu

Tanjug | sreda, 01.08.2012. | 13:42

Predlog izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije, kojim je predviđeno da funkcionere centralne banke, uključujući guvernera, bira Skupština Srbije, stigao je u parlament

U predlogu zakona se navodi da će guverner, viceguverneri, direktor nove Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama i članovi Saveta NBS-a biti izabrani u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona, a da će postojeći obavljati funkciju do izbora novih funkcionera.

Iz Zakona o NBS-u je izbačena odredba da guverner ne može biti funkcioner političke organizacije.

U obrazloženju zakona, koji je kao predlagač podnela grupa od 105 poslanika, istaknuto je da se izmenama zakona "ne dira u samostalnost i nezavisnost centralne banke", a da su izmene usmerene na to da se poveća nadzor Narodne skupštine nad NBS-om u skladu sa ustavnim odredbama.

Ključne novine koje donosi ovaj Predlog zakona su vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini, izbor svih funkcionera NBS-a u parlamentu, proširivanje nadležnosti Saveta NBS-a, te ograničavanje ovlašćenja guvernera i Izvršnog odbora.

Novine su takođe i obrazovanje Uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru NBS, izmena mandata članova saveta, ograničenje naknade po prestanku funkcije, preciziranje zabrane kreditiranja države, regulisanje interne revizije, propisivanje prekršaja i zaštitnih mera za nepoštovanje zabrana.

Takođe cilj korekcija je, kako je navedeno, i poboljšanje prudencione i kontrole poslovanja finansijskih institucija od strane Narodne banke, povećanje odgovornosti organa Narodne banke, delimično ograničenje i preciziranje ovlašćenja guvernera i Izvršnog odbora NBS-a.

Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku "usled okolnosti koje nisu mogle unapred da se predvide".
Naročito opravdani razlozi zbog kojih se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS" su u potrebi da se poslovanje NBS-a u najkraćem roku uskladi sa ustavnim odredbama, kao i da se što pre obezbedi nesmetano funkcionisanje organa NBS-a.

Predviđa se obrazovanje posebne organizacije - Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, koja treba da obezbedi veću nezavisnost u nadzoru i kontroli NBS-a nad bankama i drugim finansijskim institucijama.

Kako je objašnjeno, taj model odvajanja monetarne od nadzorne funkcije u okviru centralne banke odgovara modelu irske centralne banke, i na taj način obezbediće se bolja kontrola boniteta, finansijskih izveštaja i poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija i bolja zaštita korisnika finansijskih usluga.

Direktora Uprave za nadzor bira skupština na predlog Odbora za finansije, i on je pored guvernera i viceguvernera član Izvršnog odbora.

Utvrđivanje i donošenje strategije upravljanja deviznim rezervama odvaja se od vođenja politike deviznih rezervi, jer je, kako se navodi, potrebno da umesto Izvršnog odbora, Savet NBS donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama kao poseban dokument u okviru kojeg će se kretati politika koju utvrđuje i vodi Izvršni odbor.

Mandat člana saveta traje pet godina uz mogućnost ponovnog izbora, umesto dosadašnjih šest.

Proširuje se nadležnost i ovlašćenja Saveta NBS-a. U nadležnost saveta preneto je da na predlog Izvršnog odbora donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, odlučuje o članstvu u međunarodnoj finansijskoj organizaciji i instituciji, bira rukovodioca u organizacionoj jedinici za poslove interne revizije.

Precizira se funkcija NBS u vezi sa platnim prometom jer je, kako se navodi, potrebno da centralna banka ima obavezu i mora da interveniše prilikom nezakonitog poslovanja banaka sa inostranstvom.

Predviđeno je da Narodna skupština potvrđuje Statut NBS, jer se mnoga važna pitanja tim dokumentom regulišu, što nije samo od značaja za unutrašnju organizaciju i rad centralne banke.

Menja se način izbora spoljnog revizora. Funkcija spoljne revizije je zapravo najvažnija u kontroli rada centralne banke, zato je važno da spoljnog revizora imenuje Savet uz učešće predstavnika Odbora za finansije, navedeno je u predlogu.

Zadržano je rešenje da se izbor revizora vrši u postupku javne nabavke, ali je određeno da komisiju čine dva člana Saveta, član Odbora za finansije i službenik za javne nabavke zaposlen u NBS. Članove komisije za nabavku imenuje Odbor za finansije.

Uređuje se i unutrašnja revizija, a predviđeno je da u cilju bolje kontrole rada uprave Narodne banke, rukovodioca Interne revizije bira Savet na osnovu sprovedenog javnog konkursa, kao i da Savet usvaja plan revizije, a da se revizija može izvršiti i na zahtev Izvršnog odbora, guvernera ili direktora Uprave za nadzor.