Ako smo nešto naučili na post-izbornim koalicijama u Srbiji u poslednjih par godina, to je da koalicije između "prirodno" bliskih stranaka nisu i najrealniji sled dođaja. Ista priča trenutno se odvija i na francuskoj političkoj sceni, gde levičar Fransoa Oland, pobednik prvog kruga predsedničkih izbora, radi na približavanju glasova ne desnice, već ultra-desnice.
Marin Le Pen, liderka radikalno desničarskog "Nacionalnog fronta", najveće je iznenađenje prvog kruga. Otac Le Penove Žan-Mari je 2002. godine osvojio 16 odsto glasova na predsedničkim izborima, što je tada bilo dovoljno za plasman u drugi krug. Ipak, njegova uloga u drugom krugu je bila više uloga statiste, dok su sada svi složni u oceni da će baš Le Penova imati odlučujuću ulogu u konačnom ishodu izbora.
Prirodno bi bilo da Marin Le Pen ne podrži kandidata socijalista Fransou Olanda, ali daleko od toga da se očekuje da podrži Sarkozija, koga je nemilice napadala tokom kampanje. Ona je istakla da će 1. maja javno saopštiti koga će podržati u drugom krugu. Međutim, bez obzira na njenu odluku istraživanja pokazuju da je većina njenih glasača bliskija Olandu nego aktuelnom predsedniku Sarkoziju, a i izvori iz njene stranke poručuju da će ona najverovatnije svoje glasača pozvati da ne izađu na izbore.
Toga je svestan i Oland, koji svoju kampanju za drugi krug, za sada, bazira uglavnom na privlačenju glasača ultra-desnice. On je u prvim obraćanjima nakon prvog kruga predsedničkih izbora koristio ultra-desničarima milozvučne rečenice poput - "Francuska je pod Sarkozijem ponižena". Oland je čak otišao i korak dalje u intervjuu "Liberation daily"-u, gde je ocenio da je dobar deo glasača Le Penove zapravo levičarsko nastrojen. "Oni su protiv privilegija, protiv globalizacije, protiv Evrope koja ne funkcioniše. Na meni je da ih ubedim da će ih levica odbraniti", rekao je Oland, a prenosi "France 24".
Kandidat socijalista nije štedeo ni reči hvale za anti-imigracioni program Marin Le Pen, a u skorašnjim intervjuima se često direktno obraća ciljnoj grupi njene stranke, slabo plaćenim radnicima.
"On bi trebalo lako da pobedi u drugom krugu, ali su mu je za to neophodan deo glasača Marin Le Pen", ocenio je sociolog Mišel Vieviorka.
Ipak, francuskim glasačima mogla bi i da smeta "nova politika" Fransoa Olanda, jer je baš on nipodoštavao pokušaje Sarkozija da privuče glasove ultra-desničara.
Iako su analize neposredno nakog prvog glasanja pokazivale da bi Oland mogao da dobije polovinu, čak i većinu glasova Le Penove, danas je ta situacija drastično promenjena. Sada Sarkozi uživa podršku ogromnog broja glasača ultra-desnice koji su izjavili da će glasati i u drugom krugu. Međutim, čak i s tim glasovima Sarkozi je daleko od pobede.
Kandidat "centra" Fransoa Bajru bio je već viđen kao podrška Sarkoziju, ali ne i njegovih desetak odsto glasača iz prvog kruga. Čak je i sam Bajru tokom predizborne kampanje napadao aktuelnog predsednika, ali je opet bilo "prirodno" da ga podrži u drugom krugu. Sada je i to neizvesno.
Novi komentari
Preporučeni komentari
Nepreporučeni komentari