Akter

U skladu sa ovim inetrnacionalnim događajem, u Srbiji neće samo Beograđani biti pozvani da baš ova noć bude ta u kojoj će izvesti svoju kvotu od 1 posete muzeju godišnje, već će preko pedeset gradova širom Srbije imati tu privilegiju.

Istina, ne možemo kriviti ni narod. Svima nam je poznato kako stoje stvari sa muzejima kod nas. Narodni muzej će sledeće godine navršiti prvu deceniju od kako je zbog renoviranja zatvorio stalnu postavku. Neko bi pomislio da je ovih deset godina bilo dovoljno da se na Trgu republike napravi Menhetn zajedno sa Gugenhajmom. Neko bi pomislio, ali ne i mi. Jer mi znamo da je rekonstrukcija u toku; a promene na muzeju možda ne vidimo jer ih vide samo ljudi čistog srca. Ipak, ima tu nečeg novog - s vremena na vreme oko muzeja se pojave skele. Vrlo je moguće da su isključivo dekorativne funkcije.

A šta bi bilo i kada bi Narodni muzej bio otvoren? Da li nam muzeji samo prave problem? Ne. Koliko često gledate kulturne programe? Koliko često čitate o kulturnim dešavanjima? A koliko su vam zanimljivi ti pregledi? Opasno bi bilo da pokušam da generalizujem situaciju, ali većina za ovu sferu odgovornih ima pristup koji nas ostavlja pasivne i zbunjene baroknim izražavanjem koje kao da je zaboravilo svoju funkciju-da nas informiše i zainteresuje. Kada čujemo da oko 50% Srba ne zna ko je Marina Abramović, a 70% ko je Danilo Kiš, da li treba da se zgadimo nad svojim narodom, ili nad činjenicom da mediji, koji treba na sebe da preuzmu odgovornost za obrazovanje svojih konzumenata, ne čine mnogo po tom pitanju? Čini mi se da je u pitanju ovo drugo.

Kažu da je umetnost (kultura) u savremenom društvu, na globalnom nivou, izgubila uticaj kakav je nekada imala. Ali, da li se time ustajalost naših kulturnih institucija može opravdati? Soc-realistički pristup i nastup nemaju opravdanja-našoj kulturi treba mlado meso. Jedan prijatelj me je već optužio za ejdžizam, ali ja zaista ne govorim o godištima ljudi iz ove sfere, već o godištima njihovih metoda, koje su trebale biti sahranjene sa Titom.

Skrećem pažnju - ovaj tekst nema funkciju pesimističkog lamenta, iako bi mogao tako da zazvuči. Ovo je zdravorazumsko pitanje: o kakvom se ovde bizarnom kulturnom sistemu radi, i zašto se on održava kad ne ume da se aklimatizuje i evoluira?