Izum tehnologije koji je neizostavan deo modernog doba

Otkriće koje se koristi nekoliko vekova i ima sve širu i detaljniju primenu u savremenom dobu, jesu releji. Kako je sam pojam uskostručno definisan, važno je pomenuti da se radi o praktičnom izumu koji je pokretač ili prekidač strujnih kola. Veliku primenu ima u domenu elektrotehnike, automatike i srodnih delatnosti. Istovremeno, releji su deo i naše svakodnevnice. 

Danas releji imaju široku primenu u raznovrsnim delatnostima, i neizostavan su deo modernih aparata, uređaja, tehnike i ostale opreme. Iako nekada i ne znamo da postoje u domu, tu su u automatskim ventilatorima, telefonima i mnogim drugim predmetima koji se nalaze svuda oko nas. 

Releji grade bogatu istoriju dugu više od dva veka

Podatak da su releji nastali pre mnogo godina, možda može da začudi veliki broj ljudi, s obzirom na današnju značajnu primenu. Stvoreni su 1809 godine, kao bitan deo telegrafa, i to ne običnog, već elektrohemijskog. Stvaralac releja je Samuel Tomas fon Semering. U narednim decenijama vršena su unapređenja i poboljšanja, da bi se 1835. godine vodila debata o tačnom izumitelju tadašnje varijante releja. Samjuel Morze je 1840. godine formirao relej kakav je poznat i danas. Bio je to model napravljen za telegraf, koji je patentiran kao pojačalo u digitalnoj varijanti – ponavljanjem signala, kao i njihovim širenjem. 

Funkcionisanje releja zasniva se na strujnom kolu

Releji se u današnjem obliku razlikuju prema karakteristikama i mogu biti: elektromagnetni, a popularni su i vremenski releji, kao i zaštitni bimetalni releji. Sastoje se iz rama u kojem se nalazi elektromagnet. On ima sposobnost privlačenja kotve, koja je napravljena od gvožđa. Uloga kotve jeste da uspostavi ili onemogući strujni kontakt. Kada se kontakt stvara, opruga se izdužuje i menja prvobitni položaj, dok kada se prekida, tada se polako vraća u početni oblik. U zavisnosti od tipa i funkcije, releji se razlikuju i po principu rada. Neki imaju mogućnost automatskog rukovanja, dok se drugi podešavaju ručno. 

Vrste releja koje su najzastupljenije

Mnogo je različitih vrsta releja koje se koriste prilikom stvaranja i prekidanja strujnih kontakata. Neki tipovi imaju mogućnost direktnog prekidanja strujnog kola, dok drugima je to omogućeno jedino putem „pomoćnika“ – novih kontaktora. Obični releji imaju kotvu koja se uvek privlači, koji god tok struje da je u pitanju, dok su polarizovani fiksirani jednim magnetom i reaguju samo u jednom strujnom smeru. Pored njih, veoma su poznati bimetalni i vremenski releji. 

Bimetalni releji imaju zadatak da zaštite motor ukoliko se javi strujno ili temperaturno preopterećenje, ili otkaže jedna faza. Istovremeno, oni ne mogu da prekinu direktno kontakt struje, već im je za to dodeljen pomoćni kontakt. Tek onda se može vršiti isključivanje motora. Sa druge strane, vremenski releji imaju ulogu automatskog podešavanja vremena pokretanja ili isključivanja napona i strujnog kola. Odličan su izbor za uređaje koji se uključuju bez pritiska na taster, odnosno automatski. Takođe, oni mogu imati samo funkciju pokretanja, isključivanja, ili obe. Važno je napomenuti da je njihov glavni zadatak da daju odloženu mogućnost stvaranja i prekidanja strujnog kola. Oni su zaštitnik, ali i kontrolor funkcionisanja strujnog kola. 

Releji su izum koji datira od davnina, ali su i danas prisutni da promene veliki broj analognih funkcija u digitalne. Kao nezamenjiv i neizostavan deo modernog doba, vrlo su primenjivi vremenski releji za različite mogućnosti automatskih komandi, kao i bimetalni releji za zaštitu od preopterećenja. Bez obzira na tip, releji su jedan od glavnih delova modernih aparata, delova, uređaja i drugih tehničkih sitnica, ali i gabaritnih artikala.