Akter

Svetska ekonomska kriza srušila je ne samo rejtinge država i kompanija, već i agencija koje te rejtinge procenjuju. Više od 95 odsto tržišta procene rejtinga drže svega tri privatne rejting agencije, sve tri iz SAD-a – „Standard And Poors“, „Moody’s“ i „Fitch“. Pre nego što je ekonomska kriza uzdrmala planetu bile su strah i trepet u globalnim okvirima, a nacionalne ekonomije padale su ili rasle zavisno od toga kakav rejting dobiju od strane agencije.

U poslednjih nekoliko godina nalaze se na žestokom udaru javnosti, prvenstveno evropske, jer vlada uverenje da su njihove nekada objektivne prognoze i procene danas stavljene u službu američkog kapitala, odnosno tendencioznog unižavanja vrednosti evropske ekonomije. Bilo kako bilo, najpre je američka služba za nadzor berzi u svojim zvaničnim izveštajima navela da u radu pomenutih agencija postoje ozbiljne manjkavosti, a Evropska komisija pokrenula je pitanje zabrane rada tih agencija i osnivanje evropske rejting agencije koja ne bi bila u privatnom sektoru. No, krenimo redom.

„Standard And Poor’s“, „Moody’s“ i „Fitch“ nastale su na prelazu iz 19. u 20. vek. Prva i najmoćnija od njih „Standard And Poor’s“ osnovana je još 1860. godine. Danas posluje u sastavu korporacije „McGraw Hill“, ima oko 10.000 zaposlenih i beleži prihode između 2,6 i 3 milijarde dolara.

„Moody’s“ je sledeći pripadnik “velike trojke”. Ta rejting agencija osnovana je 1909. godine, a preporučuju je kao najbolju za mala i srednja preduzeća, mada je ta kuća u međuvremenu znatno nadrasla pomenuti sektor. Agencija „Fitch“ osnovana je 1913. godine, a danas zapošljava 2.000 ljudi i ima prihod od oko 730 miliona dolara godišnje. Sve tri agencije imaju ukupni godišnji obrt od 3,83 milijarde dolara.

Sukob interesa

U početku su bile vezane strogo za privatne klijente koji su im plaćali za procene gde je najbolje uložiti novac. Svaka agencija se trudila da ima što preciznije i pouzdanije procene, jer je to automatski privlačilo nove klijente. Sve do 70-ih važile su za poslovnog partnera uz čiju pomoć ulagači zaista mogu zaraditi pristojan novac i povlačiti dugoročno vrlo pametne poteze.

Početkom sedamdesetih nastupaju velike promene u njihovom radu. One, naime, za svoje usluge više ne dobijaju novac od privatnih klijenata već od izdavalaca hartija od vrednosti, čime je otvorena Pandorina kutija zloupotreba.

Praktično to izgleda ovako: emitent (država, kompanija…) po prirodi stvari želi dobru ocenu za svoje hartije od vrednosti da bi ih što bolje prodao. Prostom računicom svako od njih je izračunao da mu se može dobro isplatiti da malo bolje „podmaže“ agenciju kako bi dobio što povoljniju procenu, jer će mu to u krajnjem ishodu doneti mnogo više novca od onog koji je uložio u procenu. Rejting agencije nisu ostale imune na takav vid poslovanja, što je na kratak rok možda bilo isplativo, ali je na kraju dovelo do žestokog urušavanja njihovog i kredibiliteta njihovih procena, čemu danas svedočimo.

Koliko rejting agencije mogu uticati ne samo na kompanije, već i na čitave zemlje najbolje govori obrazac koji zemlju najčešće uvodi u začarani krug krize, čak i ako ona možda realno nije bila „zrela“ za to. Rejting kuća se najpre negativno izjasni o perspektivi neke zemlje u budućnosti. To automatski izazove pomeranja na finansijskom tržištu, koja najčešće rezultiraju rastom kamata na neke hartije od vrednosti, recimo državne obveznice. U sledećem koraku agencija reaguje na te finansijske potrese, koje je praktično ona sama i izazvala, i snižava bonitet zemlje, uz obrazloženje da ona dugoročno neće moći da servisira troškove refinansiranja.

Balon stambenih kredita

Mnogi ih, između ostalog, krive za dodeljivanje najvišeg rejtinga (AAA) u domenu visokorizičnih stambenih kredita u SAD-u, a dobro znamo da je upravo pucanje tog finansijskog „balona” zavrtelo točak recesije kojoj se ni danas ne nazire kraj. Očit sukob interesa u radu agencija izgleda da nikome nije smetao sve dok njihove neobjektivne procene rejtinga nisu počele da nanose ekonomsku štetu zemljama Evropske unije.

Pomenuti sukob interesa postao je posebno vidljiv u početnoj fazi finansijske krize 2007. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Tada su finansijski stručnjaci upozoravali na paradoksalnu situaciju – banke su plaćale rejting agencijama, a one su pak davale najbolje ocene njihovim hipotekama. Kriterijumi su u nekim slučajevima bili prilično snižavani jer je, kako je rečeno, „tržišno takmičenje među agencijama bilo jako, a dobit ogromna, pa se nije baš jako detaljno kontrolisalo šta se zapravo dešava“, objasnila je Susanne Schmidt u knjizi „Tržište bez morala“.

Smanjivanje kreditnog rejtinga evropskih zemalja više puta je bio uzrok novih talasa krize, što je obično davanje vetra u leđa dolaru u odnosa na evro. To je dodatno pojačavalo skepticizam Evrope kada su u pitanju procene agencija.

Prva velika hajka na rejting agencije desila se 2003. godine, kada je više nemačkih firmi kritikovalo agenciju „Standard and poor’s“

Stručnjaci širom sveta smatraju da je poslovanje rejting agencija potrebno reformisati, prvenstveno tako što će im ponovo biti omogućeno da usluge naplaćuju od investitora, a ne od emitenata, zatim razbijanjem globalnog monopola koje drže tri agencije i sužavanjem njihovog delokruga.

Evropska unija predložila je da se uvede obaveza da korisnici rejting usluga na svakih nekoliko godina menjaju agenciju, što bi bio prvi korak ka razbijanju monopola i otvaranju tržišta za ulazak novih.Naročitu srdžbu rejting agencije izazvale su u Velikoj Britaniji, gde je parlament pokrenuo istragu o ulozi agencija u ekonomskom krahu i zatražio izvinjenje njihovih čelnika, što su oni odbili da učine.
Prva velika hajka na rejting agencije desila se, da podsetimo, još 2003. godine, kada je više nemačkih firmi kritikovalo agenciju „Standard And Poor’s“. „ThyssenKrupp“, „Linde“, Nemačka pošta i „Münchner Rück“ osuli su paljbu po S&P-u zbog snižavanja rejtinga na osnovu promene iznosa namenjenih penzijama.

Jedan do predloga je da se uvedu supervizori koji bi kontrolisali rad agencija i umanjili njihovu ulogu na finansijskom tržištu, mada bi zli jezici mogli primetiti da su agencije svojim problematičnim radom već prilično umanjile svoju ulogu, ali EU je već počela i izradu zakona koji za cilj ima obuzdavanje tih agencija.

Za strožu kontrolu rada u parlamentu EU u Strazburu pre nekoliko meseci glasalo je 569 evropskih parlamentaraca, protiv je bilo samo 47, dok su četiri poslanika bila uzdržana. Prethodno su se sa tim predlogom Evropske komisije saglasile i zemlje članice EU.

Rigorozni propisi

Novi zakonski propisi, od kojih Unija očekuje da povećaju poverenje u finansijska tržišta, trebalo bi između ostalog da prinude agencije na registraciju, što do sada nije bio slučaj, a pravila predviđaju i jačanje nadzora Brisela nad dodeljivanjem rejtinga. Osim toga trebalo bi da bude formiran odbor sastavljen od predstavnika nadzornih organa u svih 27 članica EU. Time bi trebalo da se spreči većina slučajeva konflikta interesa u procesu rejtinga, kao i da se postigne veći kvalitet načina na koji agencije ustanovljavaju kreditne rejtinge.

Kada rejting agencije budu htele da se registruju, što će na teritoriji EU sada biti njihova obaveza kako bi uopšte mogle da posluju, moraće da se prijave Odboru za evropsku regulaciju hartija od vrednosti (CESR). Ta institucija će potom njihov zahtev predati pojedinim nacionalnim regulatorima koji će o njima odlučivati.

„Rejting agencije su lagale javnost kada se radi o vrednovanju pojedinih banaka. Time što se prešlo na vrednovanje dovoljnosti kapitala prema tome kako rejting agencije vide poziciju pojedinih banaka, zapravo se zaobilazila istinska, realna pozicija kapitala tih banaka”, rekao je češki evroposlanik Miroslav Ransdorf.

Osim navedenih mera, rejting agencije u EU neće smeti da obavljaju savetodavne usluge, a moraće i da obznane modele, metodologiju i osnovne pretpostavke na osnovu kojih su izvršile vrednovanje nekog emitenta.

Evropska agencija

Ideja da Evropa osnuje svoju rejting agenciju potekla je od nemačke kancelarke Angele Merkel, a vrlo brzo podržali su je i svi drugi evropski lideri. Rejting kuće, pak, takve inicijative nazivaju opasnim po investitore iz celog sveta. „Mi smo nezavisni komentatori činjeničnog stanja“, rekao je Thorsten Hinrichs, šef nemačkog ogranka „Standard & Poor’sa“ u intervjuu za „Deutsche Welle“.

Da osnivanje evropske rejting agencije neće teći tako glatko pokazalo je i odlaganje njenog osnivanja zbog nedostatka sredstava. Za otvaranje je potreban početni kapital od 300 miliona evra, što nije mala cifra ako se uzmu u obzir svi izdaci koje evropska kasa ima na planu gašenja dužničke krize. Očekivano je bilo da novac ulože velike francuske i nemačke banke, ali se pokazalo da one nisu zainteresovane.

„Tri najveće američke agencije imaju reputaciju i njihovi podaci koriste se u čitavom svetu, dok je politička neangažovanost nove evropske strukture pod velikim znakom pitanja”, ocenio je ekspert kompanije „Grandis Kapital“ Denis Barabanov.

Da li će i kada Evropa stvoriti protivtežu u ovom ringu teško je reći, jer je suviše zaokupljena grčkim sunovratom i pretećim fijaskom Španije, Portugala i Italije. U međuvremenu američke rejting kuće nastavljaju da snižavaju rejtinge. Poslednji su na udaru bili španski regioni, a imajući u vidu da je i grčka kriza pokrenuta oduzimanjem jednog „A“ iz ocene, ne bi bilo začuđujuće ukoliko bi Španija postala sledeće veliko žarište koje bi EU morala da gasi. Poruke kojima rejting agencije brane svoju reputaciju najčešće se svode na onu staru „Nemoj ubiti glasnika”, ali je suviše grešaka u koracima iza njih da bi im nervozna Evropska unija u ovom trenutku verovala. Do povratka poverenja proći će mnogo godina i ocena, ali je već sada prilično očigledno da svet nema vremena za takvo čekanje.

Šta rade rejting agencije?

Rejting agencije procenjuju kreditnu sposobnost emitenta, kompanija i država, i sigurnost ulaganja u njihove hartije od vrednosti. Na osnovu toga dodeljuju im određeni rang. Rangova ima oko 20 i kreću se od AAA (najbolji) do D (najlošiji). Rang utiče na visinu kamatne stope, vrednost i prinos hartija od vrednosti. Agencije tako pomažu investitorima u odlučivanju o tome koje hartije od vrednosti treba kupiti. One hartije koje od agencije dobiju najbolju ocenu isplati se kupovati, a one koje imaju lošu ocenu investitori neće kupovati, osim ako im emitenti ne ponude povoljne uslove poput, recimo, više kamatne stope.

Najnoviji promašaj

Samo dan pošto je „Moody’s“ nedavno snizio rejtinge španskim bankama i nekim provincijama, vrednost akcija većine španskih banaka znatno je skočila. Vrednosti banke „Bankije“ porasle su za čak 30 odsto, čime je demantovana analiza „Moody’sa“. Akcije vodeće banke evrozone po tržišnoj vrednosti „Santander“ porasle su za 3,80 odsto, akcije BBVA, druge najveće španske banke, napredovale su za 4,76 odsto, a treće po veličini „Kaiksa banke“ porasle su za 2,81 odsto. Rejting agencija „Moody’s“ smanjila je tada kreditni rejting 16 španskih banaka, a smanjenje je obrazloženo velikom količinom nenaplativih kredita banaka u privredi pogođenoj recesijom, problemima sa prikupljanjem sredstava na tržištima kapitala i problemima sa državnim dugom te zemlje. „Moody’s“ je istovremeno snizio i kreditni rejting četiri španska regiona, upozorivši ih da najverovatnije neće uspeti da ostvare ciljno smanjenje deficita.