Akter

Protekle nedelje predsednik DS-a Boris Tadić okrivio je tajkune za svoj neuspeh pri formiranju vlade kojoj bi stožer koalicije bio DS.

Za „idejnog kreatora“ imenovao je Miroslava Miškovića, jer je, kako kaže, u prethodnim godinama njegove vladavine predsednik „Delta holdinga“ izgubio mogućnost da uvećava svoje bogatstvo na državnim privilegijama.

U dva intervjua za dva nedeljnika, objavljena u istom danu, izjavio je da „nema sumnje da su neki predstavnici krupnog kapitala svih ovih godina želeli da mu vide leđa“. Kao predsednik Srbije smanjio je njihov uticaj u protekle četiri godine, tako da nisu mogli slobodno da dođu kod njega, već su „morali da čekaju“.

„Prvi put u poslednjih 20 godina predstavnici te socijalne grupacije morali su da čekaju na sastanak kod mene, a ne da ulaze na otvorena vrata, morali su da se ponašaju u skladu sa pravnim sistemom, a ne da ga oblikuju po svojoj volji“. Šta smo još saznali iz intervjua lidera DS-a? Boris Tadić je prvi put javno priznao da su tajkuni finansirali i njegovu stranku, ali je on tu praksu prekinuo posle Zorana Živkovića.

„Tada je nastala ova vrsta odnosa, zbog kojeg su želeli da mi vide leđa. Oni ostvaruju svoje interese, iako, sasvim sigurno, neki od njih imaju mesto u srpskoj privredi, mogu da doprinesu, ali po pravilima igre ne tako što koriste privilegije koje im država obezbeđuje“.

Zato što su izgubili mogućnost da uvećavaju svoje bogatstvo, i zato što sa njim nisu mogli da prave „dilove“, srpski tajkuni i Miroslav Mišković pre svih okrenuli su se su se strankama koje će, po svemu sudeći, formirati novu vladu, kaže doskorašnji predsednik Republike Srbije.

I pored odluke da „progovori“ o tim odnosima, uloga tajkuna u vreme predsednikovanja Borisa Tadića podjednako je prikrivana iza kulisa, kao što je bila pre, i kao što će po svemu sudeći biti ubuduće. Ništa se tu nije i neće još neko vreme promeniti. Nismo naivni! Tajkuni nemaju ideologiju, oni se rukovode profitom i ličnim i korporativnim interesima. Njihov interes u smislu ostvarivanja što veće poslovne koristi sasvim je legitiman. Nije, međutim, ni legalno ni legitimno što se ne znaju pravila te igre

Stručna, privredna, ali i politička javnost te izjave Borisa Tadića smatra neprimerenim.

Komentari javnosti

Komentari javnosti idu u pravcu kako to da su Tadiću tajkuni tek sad zasmetali, a ne i pre četiri godine kada je njihova uloga u formiranju vlade 2008. godine uz uticaj stranog faktora bila vrlo značajna. Drugi pravac komentara odnosi se na pitanje zašto za poslednje četiri godine apsolutne vlasti Borisa Tadića nije procesuiran nijedan krupni kapitalista ukoliko je neko od njih na nezakonit način akumulirao materijalno bogatstvo, a time i društveni uticaj.
Predstavnici krupnog kapitala u Srbiji i do sada su imali specifične uticaje u kreiranju skupštinskih većina i vlada. Simbioza političke elite i krupnih kapitalista u Srbiji uspešno preživljava od 2000. godine. Pojedini predstavnici krupnog kapitala finansiraju po nekoliko stranaka, to danas nije tajna.

I pored odluke da „progovori“ o tim odnosima, uloga tajkuna u vreme predsednikovanja Borisa Tadića podjednako je prikrivana iza kulisa, kao što je bila pre, i kao što će po svemu sudeći biti ubuduće. Ništa se tu nije i neće još neko vreme promeniti. Nismo naivni!

Tajkuni nemaju ideologiju, oni se rukovode profitom i ličnim i korporativnim interesima. Njihov interes u smislu ostvarivanja što veće poslovne koristi sasvim je legitiman. Nije, međutim, ni legalno ni legitimno što se ne znaju pravila te igre.

Ovako ispada da su dobri dok daju „podršku“, a postaju ružni i kužni i oni i njihov kapital kad podrška izostane. Do tada ih niko ne pita ni za prvi milion ni za sumnjive privatizacije, ni za korišćenje rupa u zakonu, ni za razne zloupotrebe, procente, mita i podmićivanja. Krupne kapitaliste za to politička elita pita tek onda kad im zatreba da ih „pritiskaju“.

Šira javnost u Srbiji imala je nedoumice u vezi sa Tadićevim predlogom juna 2010. godine, da bi srpski bogataši državi mogli da vrate deo stečenog bogatstva i da narodu naprave „jedan lep most“, npr. „da ih pamtimo po nečemu što smo od njih dobili“. Jednima nije bilo jasno gde Tadić nalazi inspiraciju, a tajkuni su bili zbunjeni ne znajući da li je reč o novom obliku naplate ekstraprofita, dok su se treći pitali ako je nešto sporno u vezi sa sticanjem bogatstva zašto odgovorni ne odgovaraju pred reformisanim sudovima. Posle javnih poziva da objasni šta tačno znači poziv tajkunima, i Tadićeve pretnje nakon toga da ne bi bilo korisno da ga tajkuni javno prozivaju, potvrdilo se još jednom nedvosmisleno da je Srbija društvo pojedinaca, a ne institucija, i da će oni koji nisu dobri sa vlastima snositi posledice.

Kad je Boris naljutio krupne kapitaliste

Prema tekstu objavljenom još 27. maja u „Akteru“ pod nazivom „Tajkuni ljuti na Borisa“ jasno je bilo da će formiranje vlade sa DS-om na čelu i Borisom Tadićem kao premijerom zaista biti poslednje što će predstavnici krupnog kapitala želeti.

Čitaoci „Aktera“ otada znaju da najveći srpski kapitalisti Borisa Tadića smatraju nalogodavcem medijskog linča, kojem su bili izloženi pred drugi krug predsedničkih izbora.

Naime, Milan Beko, Miroslav Mišković, Vuk Hamović, Vojin Lazarević, Danko Đunić bili su glavni akteri tekstova u „Kuriru“, u kojima su predstavljeni kao učesnici spornih privatizacija pomoću kojih su sebi pribavili korist merenu desetinama miliona evra. Taj serijal o „pljačkaškoj privatizaciji“ začinjen je tekstom u kome se „iz pouzdanih izvora bliskih vlasti“ saznaje da će posle izbora početi hapšenja, i da su za učesnike spornih privatizacija već spremne optužnice!

Od najavljenih hapšenja, međutim, ni do danas nije bilo ništa.

Ako se zna da je Milan Beko blizak i uticajan malo u SNS-u, a mnogo više u LDP-u, da Miroslav Mišković ima snažan uticaj na URS i SPS, a dobrim dobrom delom i na DS, a da Vuk Hamović nema beznačajan politički uticaj kao i Vojin Lazarević, koji je u DSS-u, zaista je nejasno šta se takvim medijskim pritiskom na najuticajnije kapitaliste htelo postići od strane onih koji su iza njih i stajali, a po uverenju krupnih kapitalista to su lično Boris Tadić i njegovi saradnici.

Prvo su se dakle krupni kapitalisti naljutili na Borisa Tadića, a sad se izgleda i Boris Tadić naljutio na njih.

Predsednik DS-a Boris Tadić u prethodne četiri godine bio je najmoćnija politička figura, a samim time i ličnost koja je imala presudan uticaj na karijeru i lične i korporativne interese i sudbinu svakog krupnog kapitaliste u Srbiji, uključujući one najveće poput Miroslava Miškovića, Miodraga Kostića, Milana Beka, kao i druge uticajne biznismene.

„Mada je najbliži i najpoverljiviji saradnik Borisa Tadića Srđan Šaper preko svojih kompanija ’McCann Ericson’ prethodnih godina bio u poslovnim odnosima između ostalih krupnih kapitalista i sa Miroslavom Miškovićem i njegovom ’Deltom’, ta činjenica nije imala za posledicu da Miškovićev status zaobiđu politički, administrativni, ekonomski i medijski pritisci koji su čitani i doživljavani u ’Delta holdingu’ kao pritisci koji dolaze direktno od lidera Demokratske stranke i njegovog najbližeg okruženja.

I tako, sve je danas jasno. Pre četiri godine krupni kapitalisti pretežno koncentrisani u Šekspirovoj ulici i klubu „Privrednik“ razočarali su Tomislava Nikolića artikulišući svoj uticaj na Ivicu Dačića da se upravo okrene koaliciji sa Borisom Tadićem. Danas je očigledno u drugačijem pravcu usmereno artikulisanje uticaja krupnih kapitalista. Tu je Boris Tadić u pravu, zato je i ljut na njih, iako ne bi trebalo da bude. Četiri godine upravo je zahvaljujući njima bio neprikosnoveni političar Srbije.