Akter

„U kampanju idemo sa krilaticom ′Beograd danas, Srbija već sutra′. Mislim da je to viđeno u Srbiji i da niko neće imati ništa protiv toga“, kaže za „Akter“ Milan Krkobabić, potpredsednik PUPS-a. Ponavlja da se programski ciljevi te stranke nisu menjali i da nastavljaju „borbu za socijalnu pravdu i malog čoveka“. Penzioneri, kao i ostali „mali i obični ljudi“, njihova su ciljna grupa, a partijsko i predizborno načelo i dalje ostaju tri P - da penzije prate plate.

Zašto poslednji krećete u predizbornu kampanju?

Dosta smo sigurni u ono što smo do sada radili, a uradili smo mnogo toga i kampanja nam nije neophodna u onoj meri kao drugima. Kada ste u opoziciji morate da vodite kampanju, da učinite mnogo toga da ljudi poveruju u ono što pričate i da doprete do njih. Mi smo radili konkretne stvari, njih su ljudi shvatili i ne verujem da ima potrebe da im sada to pričamo. Nastavljamo da radimo ono što smo započeli, i mislim da je to najbolji vid naše kampanje.

Da li će vaša stranka imati poseban slogan za kampanju ili će on biti zajednički za koaliciju?

Utvrdićemo zajednički slogan, ali što se nas tiče, a i koalicionim programom je to prihvaćeno, osnov će biti borba za socijalnu pravdu, borba za izgradnju socijalne države, odnosno za zaštitu svih socijalno ugroženih kategorija. Kod nas su na prvom mestu penzioneri, i tu je onaj naš ključni stav sročen u tri P – penzije prate plate. To je ono što spasava penzionere, a neki, da tako kažem, radni naslov je ‘‘Dok smo mi tu poštar vas neće zaboraviti, jer u suprotnom velika je mogućnost da taj poštar, od koga mnogi očekuju spas dva puta mesečno, i ne dođe’’.

Šta je presudilo da ipak idete sa starom koalicijom, kada ste svojevremeno najavljivali da ćete možda sami izaći na izbore?

Pošto velike partije poput DS-a i SNS-a nastupaju sa koalicijama, zaključili smo da je dobro da i mi nastupimo u okviru jednog bloka i da ponudimo neki treći put. Mislim da nudeći taj treći put zapravo nudimo put za malog, običnog čoveka, put socijalne države i put socijalne pravde.

Da li stara koalicija znači i veći broj mesta u parlamentu i veći broj značajnih mesta u državi?

 Ne znači. Reći ću vam da samo prelazak cenzusa od 5 odsto donosi od 13 do 14 poslaničkih mandata. Nije se ovde samo rukovodilo brojem mandata za nas, već da ta naša treća opcija, ukoliko bude imala adekvatan broj mandata, a ja očekujem da hoće, predstavlja realnu snagu. U tom slučaju građani će se opredeljivati za nešto što može da bude alternativa ključnim pravcima dveju velikih stranaka. Kod samostalnog izlaska na izbore i pukog prelaska cenzusa to ne bi bio slučaj. Građani ipak žele da svoj glas daju jednoj sigurnoj opciji. Ko glasa za nas siguran je da će taj glas biti uvažen i pretvoren u adekvatan broj poslaničkih mandata koji će moći da ga zastupaju u Skupštini Srbije.

„Svako kome smeta to što ja radim, a ima ih dosta, baviće se time koje to funkcije ja želim. To je prava zamena teza“

Koliko vi kao stranka očekujete tih poslaničkih mandata, jeste li nešto dogovarali?

 Kada idete sa velikom partijom, koja pretenduje da osvoji veliki broj mandata, onda ona u koalicionom dogovoru može da dogovori kvote, ali kada idete u koaliciji sa partijama u kojoj ne dominira neka izrazito velika partija, onda je nemoguće da neko nekome da mandate. Ovde niko nikome ništa nije dao, jer postoje tri ravnopravna partnera koja su se udružila da idu zajedno na istoj listi, a po završetku izbora broj mandata će biti u skladu sa onim koliko smo osvojili glasova. Ipak smo uspostavili neki odnos, po kome bi PUPS trebalo da dobije oko 30 odsto od ukupnog broja mandata koje budemo osvojili, Jedinstvenoj Srbiji bi pripalo oko 17 odsto, ali sve zavisi i od toga gde će kod redosleda na listi pasti presek, na parni ili neparni broj, pošto ne možete podeliti čoveka na procenat.

Koliko procenata glasova očekujete?

Poslednje istraživanje pokazuje da bismo mogli da osvojimo oko 12 odsto glasova, odnosno da smo ubedljivo treća opcija. Očekujemo dvocifreni rezultat, iznad 10 odsto glasova.

To znači da je vaša koalicija činilac za svaku buduću Vladu?

Kod istraživanja javnog mnjenja pokazuje se da je ta opcija ubedljivo treća. No, ne treba zanemariti da ostaju još DSS, SRS, LDP i URS, koji će se žestoko boriti za definisanje svoje postizborne pozicije.

Tu onda na scenu stupa takozvani koalicioni kapacitet?

Tako je. Oni su u tom smislu znatno manji. Mi predstavljamo zaista realnu opciju, i to je bio razlog formiranja ove koalicije, jer možemo sa tom svojom sinergijom da ponudimo jednu novu opciju, nešto što je različito od ove dve. I demokrate i naprednjaci imaju u svojim programima elemente socijalne priče, ali mi se isključivo bavimo aktivnostima na izgradnji socijalne države, socijalne pravde. Borimo se za malog, običnog čoveka. To je borba za penzionere, zaštita prava penzionera, to je socijalni program Beograda koji mi kreiramo, i očito je da je dobio visoku ocenu. Zato kažemo da ono što uradimo danas u socijalnoj politici Beograda, da ćemo raditi sutra u Srbiji. To su naši prepoznatljivi aduti.

Neki ekonomisti kažu kako je vaša partija ruinirala ekonomski sistem države insistirajući na penzijama, aludirajući pri tome na to da bi penzije možda bile i veće da vi niste insistirali na njima?

To je tako vulgarno shvatanje ekonomije da je besmisleno komentarisati. Zamislite da ubedite nekoga da nije dobio povišicu zato da bi posle imao veću platu. Voleo bih da tom analitičaru gazda smanji platu na polovinu, ili mu je uopšte ne da godinu dana zarad toga što će mu posle dati veću platu. To su notorne gluposti. Ključni vrednosni stav jeste da penzije prate plate. Penzija je ekonomska kategorija, ljudi su izdvajali iz svoje zarade za to, i žele da imaju sigurna primanja, i ne interesuje ih u kakvom je stanju država. Onaj ko je doveo državu u ovakvo stanje mora da odgovara za to. Penzioner je uplaćivao doprinos dok je radio i sada traži svoje, a ako neko ne zna da vodi državu neka je prepusti drugome.

Zašto su penzije i plate male?

Iz vrlo prostog razloga. Imali smo nakaradnu privatizaciju, upropašćeno je kompletno sve, nastupila je ekonomska kriza, a fiskalna disciplina je na nuli. Svaki dobar ekonomista morao bi da zna da je preduslov punjenja budžeta fiskalna disciplina, da su porezi i doprinosi morali da budu naplaćeni, a da čin penzionisanja nije morao da se iskoristi na način da se u penziju šalju prekobrojni ili nepodobni, pa se onda još i proda firma i ne uplati staž njenim radnicima. Osim toga, penzije su i egzistencijalna kategorija. Najveći broj od 1.600.000 penzionera živi od penzije. Prema tome svaka priča da im se smanje ionako male penzije je notorna glupost. Mora da se oživi privredna aktivnost, a ne da se zatvaraju firme, da se obavi precizna naplata poreza, da se uvede sintetički porez i progresivna poreska stopa. Teret mora biti ravnomerno raspoređen.

Maločas ste rekli da ako vi ne budete tu poštar neće zazvoniti, a svaki čas neko pomene kako penzija neće biti. Šta će se dogoditi?

Ako imamo takve koji kažu da su penzije upropastile ekonomiju, onda je njihov recept da se penzije smanje, a ako ih smanjite ili ukinete šta ste dobili? Od čega će živeti 1.600.000 ljudi? Penzije i plate u državnom sektoru moraju biti garantovane i sigurne i da prate rast plata. To je prost sistem.

Poznat je stav LDP-a o penzijama, a ima nagoveštaja da će i ta stranka činiti Vladu sa DS-om. Da li biste prihvatili da uđete u takvu Vladu?

Ta stranka gleda kroz prizmu onih 5 odsto cenzusa. Ako napadom na koncept penzija može da dobije neke glasove kod nekih drugih, ona će to učiniti ili obrnuto. Pomirili su oni i levicu i desnicu i Kapičića i Vuka Draškovića. Tu apsolutno nema ničeg utemeljenog ili ideološki zakucanog što bi bila smetnja za bilo šta. Vlast se pravi tako što se utvrde ciljevi, a naši osnovni ciljevi su da penzije prate plate, a da nam socijalna država postaje ideal. Uostalom, LDP je na vlasti u Beogradu u kome mi kreiramo i realizujemo socijalnu politiku, upravo onu koju je ta stranka sa ostalim koalicionim partnerima u celosti podržala. Podržali su da najsiromašniji penzioneri u Beogradu dobiju četiri puta godišnje po 4.000 dinara, da imaju besplatan prevoz i tako dalje.

Često se pred ponovno okupljanje vaše koalicije govorilo da ste vi budući guverner i da biste to želeli. Ima li tu istine?

Svako kome smeta to što ja radim, a ima ih dosta, baviće se time koje to funkcije ja želim. To je prava zamena teza. Pozivam sve takve neka analiziraju socijalnu politiku Beograda, pa neka kažu da li je dobra ili ne. Koliko znamo mnogi su rekli da je dobra, i tačka. No, neki ne bi da stave tačku, već da umanje to što je dobro, a to čine ne kritikom socijalne politike Beograda, već računaju koju funkciju ja želim. To je klasika, standardna srpska kaljuga. Ta politička trpeza gde se servira sve i svašta mene ne interesuje, a i trpeza će im se ohladiti i pokvariti, kao i sve funkcije koje mi pripisuju od guvernera do ministra finansija.

Ako ste sa koalicionim partnerima dogovorili uslove za predizbornu koaliciju, da li ta koalicija ostaje i posle izbora ili ćete ponovo pregovarati u zavisnosti od rezultata glasanja?

Sačekaćemo završetak izbora, videćemo gde se mi kao koalicija realno nalazimo i videćemo kakav je odnos snaga na političkoj sceni Srbije. Tada će se moći definitivno reći koji su sledeći potezi, ali ključne stvari za koje se zalažemo će ostati. Ukoliko naši koalicioni partneri zaista ostanu pri tome oko čega smo se dogovorili, onda nema problema.

Koliko vas obavezuje taj predizborni dogovor za ono što treba da usledi posle izbora?

Stvarno smo se opredelili za te ciljeve i nema te sile koja će nas odvući na bilo koju stranu na kojoj ne postoji borba za socijalnu državu, socijalnu pravdu, za zaštitu penzionera. Socijalna politika Beograda treba da postane i socijalna politika Srbije. Mi od toga ne odstupamo, i to je jedini odgovor.

Mogu li se dogoditi iznenađenja poput onih posle prethodnih izbora kada je vaša koalicija odlučila da se prikloni demokratama?

Mi iz PUPS-a u tim izborima nismo ništa obećavali, niti govorili. Uvek izbegavam da govorim unapred šta će biti. Možda je to što se dogodilo 2008. godine za neke bilo iznenađenje, ali ako se sećate za nas je kamen spoticanja bilo upravo neprihvatanje narodnjaka da se isplati jednokratno povećanje penzija od 10 odsto i to odmah. To je bio osnovni razlog. Dakle, mi smo se od početka držali ključne stvari da penzije moraju da prate plate. Napadali su nas da zagovaramo penzije od 70 odsto u odnosu na plate i da je to nerealno, a zaboravljali su šta se događalo pre toga. U vreme Vlade Zorana Đinđića 2002. godine odnos prosečne plate i penzije bio je 73 odsto, potom je 2003. godine taj odnos pao na 70,05. Kad smo došli u ovu Vladu odnos penzija prema plati pao je na 49 odsto. Danas odnos plate i prosečne penzije iznosi 64 odsto.

Kako vam se čini dosadašnja kampanja, hoće li zaista, kako reče Ivica Dačić, „stoka pocrkati od parfema“ pošto sada svi doterani i namirisani jurišaju na farme, obore, štale?

Klubovi penzionera, farme i asfaltiranje su mesta koja se najčešče obilaze u ovoj kampanji. Sada će mnoga sela dobiti malo asfalta, neke mostiće ili brvna i poneki ivičnjak. To je deo političkog folklora u Srbiji. On je osoben, naš, mada imam utisak da ga građani prihvataju sa nekom dozom ironije i da se to više ne prima.

Na čemu će se bazirati vaša kampanja, hoćete li i vi ići u te obilaske?

Nećemo. Nastavićemo da radimo i to samo u onom delu gde smo i do sada najviše radili. To je borba za najstariju populaciju, za socijalno ugrožene i ono što je novo, to su prihvatili i naši koalicioni partneri, jeste pokretanje privredne aktivnosti kroz koncept socijalnog preduzetništva, odnosno otvaranje trećeg privrednog sektora, a to je sektor socijalnog preduzetništva.

Taj zakon o socijalnom preduzetništvu još nije došao u Skupštinu, kako ćete to pokrenuti?

Bilo bi suprotno našim željama da smo sada gurali taj zakon da prođe pošto-poto. To bi bio deo kampanje, a to nije pitanje za kampanju. Dobili smo podršku DS-a, dobili smo zvaničnu podršku partije Rasima Ljajića i to bi bilo dovoljno da se zakon usvoji, ali bi to bilo natezanje. Mi želimo da za taj zakon imamo podršku svih parlamentarnih stranaka u Srbiji i ne samo podršku kod usvajanja, već njihovo aktivno učešće u popravljanju i doradi tog zakona i u njegovom sprovođenju. Želimo da taj zakon bude usvojen maltene bez ijednog glasa protiv, i onda on može da zaživi.

Kada se to može očekivati?

Kada se završe izbori i konstituiše Skupština tada bi zakon do kraja godine mogao da ide u proceduru da se završe pripreme i do početka sledeće godine da krenemo u realizaciju. Mi u Beogradu sada idemo korak napred, pravimo pilot projekat, pronašli smo prostor od oko 300–400 kvadrata u centru Beograda, tu stvaramo prvi centar za pripremu za socijalno zapošljavanje. Tu će biti i prodajno-izložbeni deo gde će moći da nađu mesto i proizvodi poput smrznutog testa „Lole preduzetništva“, pelena od bambusa, kolačića za kućne ljubimce, pa sve do onog što radi jedan broj nevladinih organizacija i osoba sa invaliditetom.

Kada će to početi?

Očekujem da za dva meseca taj centar primi prve proizvode gde će se obavljati prodaja, kao i deo koji će se baviti pripremom za socijalno zapošljavanje u Beogradu. Najpre ćemo videti ko su ljudi koji mogu da se bave socijalnim zapošljavanjem u sferi socijalnog preduzetništva, koje su to ciljne grupe, i onda će krenuti taj beogradski pilot projekat. To će nam istovremeno pre usvajanja zakona pokazati koje mane mogu biti i šta treba popraviti.

„Klubovi penzionera, farme i asfaltiranje su mesta koja se najčešče obilaze u ovoj kampanji. Sada će mnoga sela dobiti malo asfalta, neke mostiće ili brvna i poneki ivičnjak. To je deo političkog folklora u Srbiji“

Hoćete li taj socijalni program iz Beograda, poput klubova za stare, pomoći penzionerima sa najnižom penzijom, besplatnim kartama za prevoz, proširiti i na ostatak Srbije?

To nam je cilj. U kampanju idemo sa krilaticom „Beograd danas, Srbija već sutra“. Mislim da je to viđeno u Srbiji, i da niko neće imati ništa protiv toga.

Nosilac ste liste za Skupštinu Beograda, pa samim tim i za gradonačelnika. Imate li zaista ambicije da to postanete?

Mi kao lista nemamo ambiciju da damo gradonačelnika. Ovo su izbori za Skupštinu grada. Naravno, svako može da istakne kandidaturu za gradonačelnika, ali je to neozbiljno. Po meni to pravo mogu da imaju dve najjače partije i one su to i uradile, a sve ostalo bilo bi učestvovanje u trci u kojoj nemate realne mogućnosti da pobedite, jer imate dva kandidata dve najjače partije. Mi smo se opredelili da idemo sa nekom vrstom tima za Beograd. Ja sam nosilac liste, Aleksandar Antić je prvi na listi, i namera nam je da pokušamo da napravimo neku vrstu sinergije SPS-a i PUPS-a, i da ono što smo uradili u Beogradu građani adekvatno verifikuju. Naravno, nećemo pokušati da im u ovih 30 dana promenimo mišljenje, to je iluzorno, niti da dobijemo neke nove pristalice. Jednostavno, nastojaćemo da i građane samo podsetimo na ono što smo uradili.

Hoće li vaša stranka imati svog kandidata na predsedničkim izborima ili ćete podržati Ivicu Dačića ili nekog drugog?

 Tu smo se dogovorili još prilikom potpisivanja koalicionog sporazuma. Ako bude predsedničkih izbora naš koalicioni kandidat biće Ivica Dačić.

Mlađan Dinkić pozvao je na ukidanje partokratije i zapošljavanje preko partijskih veza. Kako vi na to gledate?

Gledam praktično. Mislim da je napravljena greška u koracima. Hajde prvo neka taj koji je to pokrenuo natera sopstvene ljude da odmah podnesu ostavke širom Srbije na sve direktorske funkcije i agencije, pa onda ćemo da potpisujemo. To mi liči na trijumf licemerja. Namera je dobra, ali i put u pakao nekada je popločan dobrim namerama.

Mislite li da će biti velike apstinencije?

Ne mislim, na kraju se to sve svede na ono već viđeno. To liči na nas, gunđamo, gunđamo, pa idemo i glasamo.

Šta mislite, ko će biti na vlasti posle 6. maja?

 I ja sam znatiželjan.

O ćirilici

Poslednjih dana pozivate na očuvanje ćirilice. Zašto baš sada, i imate li sledbenike koji će vas podržati, budući da su se intelektualci poprilično ućutali?

 Da, ali to zalaganje nije od sada, već se time bavimo skoro godinu dana. To je taj poseban elemenat koji definišemo kao zaštitu kulturnog identiteta našeg naroda. Deo toga svega je i zaštita ćiriličnog pisma. Pokrenuli smo akcije da operateri ne naplaćuju trostruko veću cenu za SMS poruke na ćiriličnom pismu, jer smo uvideli da šaljući poruke na takozvanoj „ošišanoj“ latinici ljudi postaju nepismeni, nema interpunkcije, niti pravopisa. Osim toga, zahtevamo smanjenje poreza kod isticanja firmi na ćiriličnom pismu u čemu nismo posebno originalni. Pogledajte američke zastavice u svim njihovim filmovima. Dospele su tu jer su Amerikanci smanjili poreze firmama koje ističu državnu zastavu.