Akter

Prethodne četiri godine lider Demokratske stranke Boris Tadić bio je najmoćnija figura u Srbiji. Predsednik Srbije istovremeno je bio i šef Vlade koju je kao premijer vodio Mirko Cvetković, šef Bojanu Pajtiću koji je imao natpolovičnu većinu i apsolutnu vlast u Vojvodini, šef lokalnim demokratama koji su činili vlast u 125 opština u Srbiji.

Pored toga bio je suštinski šef tajnim službama kojima je rukovodio uz pomoć Mikija Rakića, šefa svog kabineta i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, a preko najbližih saradnika Srđana Šapera i Dragana Đilasa, i njihovih privatnih marketing kompanija i medijskih resursa, kontrolisao je najvažnije i najuticajnije medije u Srbiji.

Ukratko, predsednik DS-a Boris Tadić u prethodne četiri godine bio je neprikosnoveni gospodar Srbije, a samim time i ličnost koja je imala presudan uticaj na karijeru i lične i korporativne interese i sudbinu svakog krupnog kapitaliste u Srbiji, uključujući one najveće poput Miroslava Miškovića, Miodraga Kostića, Milana Beka, kao i druge uticajne biznismene.

Iako su upravo spomenuti krupni kapitalisti zahvaljujući svom uticaju i kapitalu doprineli 2008. godine da se formira još uvek aktuelna koaliciona većina koja je činila Vladu u prethodne četiri godine, prema njima se u proteklom periodu lider demokrata odnosio netaktički i na trenutke vrlo konfrontirajući i preteći, pre svih Miroslavu Miškoviću i Milanu Beku.

Tadić je u prethodne četiri godine bio neprikosnoveni gospodar Srbije, a samim time i ličnost koja je imala presudan uticaj na karijeru i lične i korporativne interese i sudbinu svakog krupnog kapitaliste u Srbiji, uključujući one najveće poput Miroslava Miškovića, Miodraga Kostića, Milana Beka, kao i druge uticajne biznismene

Mada je najbliži i najpoverljiviji saradnik Borisa Tadića Srđan Šaper preko svojih kompanija „McCann Ericson“ prethodnih godina bio u poslovnim odnosima sa Miroslavom Miškovićem i njegovom „Deltom“, ta činjenica nije imala za posledicu da Miškovićev status zaobiđu politički, administrativni, ekonomski i medijski pritisci koji su čitani idoživljavani u „Delta holdingu“ kao pritisci koji dolaze direktno od lidera Demokratske stranke i njegovog najbližeg okruženja.

Istovremeno, za razliku od lidera DS-a Borisa Tadića i njegovih bliskih saradnika, Dragan Đilas je sa krupnim kapitalistima vodio drugačiju vrstu odnosa, kooperativniju, racionalniju i nepreteću, što danas umnogome komplikuje i ovako složene odnose unutar DS-a, koji su nastupili zbog poraza Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora, kada je posebno postalo uočljivo da su dramatično lošiji rezultati ostvareni u Beogradu od onih koje je DS ostvarila 6. maja.

Tada je nosilac liste bio Dragan Đilas koji je imao na gradskom nivou za preko 10 odsto bolji rezultat nego DS i Boris Tadić na nivou republike, i istovremeno za toliko procenata bolji rezultat od SNS-a u Beogradu, da bi u drugom krugu predsedničkih izbora u Beogradu došlo do dramatične promene i pobede SNS-ovih glasača i Tomislava Nikolića, što se u uticajnim političkim krugovima, domaćim i diplomatskim, tumači kao Đilasovo rušenje Borisa Tadića.

S obzirom na to da su danas, uoči nastojanja da se obezbedi koaliciona većina neophodna za formiranje nove Vlade, odnosi na političkoj sceni komplikovaniji nego što je očekivala i poslovna i dobar deo političke javnosti, jasno je da uticaj najkrupnijih kapitalista igra vrlo važnu ulogu, posebno uticaj Miroslava Miškovića.

Predsednik „Delta holdinga“ ima vrlo važan uticaj na SPS Ivice Dačića i URS Mlađana Dinkića

Predsednik „Delta holdinga“ ima vrlo važan uticaj na SPS Ivice Dačića i URS Mlađana Dinkića, te i najnovije javno obraćanje Mlađana Dinkića u vezi sa kampanjom koja se protiv njega vodi preko „Kurira“, za koji je Mlađan Dinkić na konferenciji za štampu u petak izneo da je pod kontrolom potpredsednika DS-a Dušana Petrovića i Slobodana Homena, a suštinski na liniji volje Borisa Tadića, ukazuje da varničenje na relaciji Dinkić–Tadić, kao i zastoj u pregovorima DS-a i SPS-a, ima drugu pozadinu od one koja se plasira javnosti u vidu neprihvatljivosti za SPS da treći partner bude LDP zbog stavova o Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, koje je Čedomir Jovanović do sada nebrojeno puta iznosio.

Reč je o drugim uzrocima. Ivici Dačiću, kao i Miroslavu Miškoviću, više odgovara da treći partner u Vladi bude URS Mlađana Dinkića nego LDP Čedomira Jovanovića, iza kojeg stoji snažan interes Milana Beka, što i pored nekad bliskih poslovnih interesa i veza Miškovića i Beka, i danas relativno dobrih odnosa Čedomira Jovanovića sa nekim članovima porodice Miroslava Miškovića, nije u dovoljnoj meri prihvatljiv i poželjan koncept, jer je namera da se uticaj Borisa Tadića smanji na najmanju moguću meru. To će se najbolje postići kroz učešće i SPS-a i URS-a u narednoj Vladi, čiji se uticaj nastoji da se maksimizira u planovima Miroslava Miškovića vezanim za formiranje naredne Vlade Srbije.

Kako je pred izbore 6. maja postojala procena u krugovima krupnih kapitalista u Srbiji da je najbolje da se do održavanja izbora i saopštavanja rezultata drže podalje i od razgovora i od političko-poslovnog predizbornog kombinovanja, otuda je i tadašnja komunikacija sa liderom SNS-a Tomislavom Nikolićem od strane Miroslava Miškovića bila posredna i oprezna.

Dragan Đurić, vlasnik „Zekstre“ i predsednik „Partizana“, inače blizak prijatelj direktora BIA-e Saše Vukadinovića, Rasima Ljajića i nekih drugih ljudi iz okruženja Borisa Tadića, održavao je posrednu komunikaciju, tj. vezu, između Tomislava Nikolića i Miroslava Miškovića šaljući poruku naprednjacima da je moguće posleizborno dogovaranje sa Miroslavom Miškovićem u vidu ulaska URS-a i SPS-a u koaliciju sa SNS-om.

Pored činjenice da su Miroslav Mišković i porodica Karić u porodičnim vezama, oličenim u braku Ivane Mišković i Gorana Karića, odnosi između Bogoljuba Karića i Miroslava Miškovića prethodnih godina bili su loši zbog toga što je Karić delovanje Mlađana Dinkića i njegov odnos prema Mobtelu i porodici Karić ocenjivao kao delovanje na koje je Miroslav Mišković uticao, tj. nije preduzeo ništa i nije podržao sprečavanje njegovog poslovnog urušavanja i krivičnog progona koji je iz toga proizašao.

Ivici Dačiću, kao i Miroslavu Miškoviću, više odgovara da treći partner u vladi bude URS Mlađana Dinkića nego LDP Čedomira Jovanovića, iza kojeg stoji snažan interes Milana Beka

Danas i pored takvih odnosa iz prošlosti između njih dvoje, a zbog činjenice da su Karići u koaliciji sa Tomislavom Nikolićem, kao i činjenice da su Milanka i Dragomir narodni poslanici, a njihovi bliski saradnici uposleni u kabinetu predsednika Republike Tomislava Nikolića, za očekivati je i ne treba da iznenadi da će dvojica racionalnih biznismena uskoro prevazići probleme koje su ih u prošlosti opterećivali zarad novih interesa, kako porodičnih tako i poslovno-političkih, što neće biti bez posledica na partijske odnose prilikom formiranja nove Vlade i načina njenog funkcionisanja u budućnosti.

Neminovno je da će i ovog puta krupni kapitalisti imati značajan uticaj na formiranje nove garniture koja će sastaviti Vladu, kao što je neminovno da će u narednim danima i nedeljama doći do diversifikacije političke, ekonomske, medijske, bezbednosne moći, koja je bila karakteristična za prethodne četiri godine i oličena u jednoj stranci i jednoj osobi – Borisu Tadiću, gospodaru Srbije, koji je propustio šansu da toliko koncentrisanu moć, kakvu nije imao ni Slobodan Milošević, adekvatnije iskoristi za ostvarivanje državnih interesa, a potom i stranačkih i onih koji uvek idu ruku pod ruku sa tim interesima u političkoj praksi Srbije.

Dragan Đurić, vlasnik „Zekstre“ i predsednik „Partizana“, inače blizak prijatelj direktora BIA-e Saše Vukadinovića, Rasima Ljajića i nekih drugih ljudi iz okruženja Borisa Tadića, održavao je posrednu komunikaciju, tj. vezu, između Tomislava Nikolića i Miroslava Miškovića

Krupni kapitalisti na čelu sa Miroslavom Miškovićem više ne žele „moćnog“ Borisa Tadića, ne žele ga ni Ivica Dačić, Mlađan Dinkić, a ni Dragan Đilas i druge značajne figure političkog života Srbije. To su činjenice koje će uticati na formiranje Vlade i poslovno-političke procese koji tek slede u Srbiji.