Akter

Kako je formiranje nove vlade u završnoj fazi, a poslove finansija i ekonomije izvesno je da će voditi lider URS-a, „Akter“ je istraživao kako bi Mlađan Dinkić mogao da iskoreni nezaposlenost, podigne privredu na noge i napuni državni budžet.

Na osnovu zvaničnih, proverljivih i pouzdanih podataka i dokumenata o državnoj imovini Republike Srbije, u koje je „Akter“ imao uvid, stiče se utisak da bi pre svih drugih ministara Mlađan Dinkić, razume se u saradnji i sa ostalim članovima vlade, mogao da iz raspoloživih resursa Srbije iznađe način i iznenadi najveći deo srpske javnosti koja o njemu lično i njegovoj stranci ne misli ništa pozitivno.

Prema aktu Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije br. 462-139/2011-02 od 1. avgusta 2011. godine, šumskog zemljišta u državnoj svojini ima 1.375.553 ha. Od toga se po raznim osnovama, pre svih restitucije, potražuje samo 44.888 ha, što iznosi 3,24 odsto ukupnih šumskih površina u državnoj svojini.

Kad je reč o obradivom poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini nje ima 424.558 ha po podacima Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za poljoprivredno zemljište, akt br. 001-00-26/4/2011-09 od 19. aprila 2011, i prema aktu Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije br. 462139/2011-02 od 1. avgusta 2011. godine, u koje je „Akter“ imao uvid.

Od obradivih poljoprivrednih površina u državnoj svojini potražuje se u najvećem procentu putem restitucije 304.928,63 ha, što je 72 odsto ukupnih odbradivih poljoprivrednih površina u državnoj svojini. Taj državni resurs je do danas više nego neiskorišćen u ekonomskom i razvojnom smislu.

Pred novom vladom je sledeća mogućnost – izmeštanje dela obradivog poljoprivrednog zemljišta i jednog dela šumskog zemljišta i površina u posed novoformiranog Fonda za podsticaj zapošljavanju. Tom Fondu bi se tako omogućio adekvatni kolateral. Samim time to bi bila garancija moćnim stranim finansijskim investitorima zainteresovanim za dugoročan kreditni plasman Fonda za podsticaj zapošljavanju. Fond bi na taj način mogao pribaviti potrebnih 1,2 milijarde i upotrebljavati taj kapital isključivo za plasman domaćim privrednim društvima, bilo da su im osnivači strani ili domaći, isključivo u vidu beskamatnih kredita, i isključivo za namenu otvaranja novih radnih mesta, kao osnovnog kriterijuma koji bi opredeljivao visinu beskamatnog kredita i njegovu ročnost.

Ograničavajuća ročnost od 24 meseca, volumen pribavljenih dugoročnih sredstava, odgovarajući iznos beskamatnog kredita za svako novo otvoreno radno mesto, predstavljalo bi proces kojim bi se na održiv i efikasan način istopila ogromna stopa nezaposlenih u Srbiji, koja danas premašuje 24 odsto radno sposobnog stanovništva.

Smisao beskamatnih kredita, kao i nadoknađivanje iz prihoda rente državnog zemljišta, finansijskih sredstava kojim bi se neutralisala kamata prema stranim kreditorima, jeste da Srbija dobije jeftin, efikasan, pouzdan sistem podsticaja za zapošljavanje.Kad se tome doda da su svi novozaposleni putem poreza i doprinosa na lične zarade punioci budžeta i penzionog i zdravstvenog fonda, onda je jasno da ta ideja predstavlja način za oporavak i srpske ekonomije i srpskog budžeta. Na putu za realizaciju te ideje postoje neke prepreke u vidu interesa organizovanog kriminala, pojedinih krupnih kapitalista, jednim delom bankarskog sektora i njihovih sponzora u međunarodnim finansijskim institucijama, ali sve te prepreke uključujući i restituciju akutnog su i savladivog karaktera, ukoliko je politička volja predstavnika nove vlade odgovarajuća.

Ne treba biti preterani genije i shvatiti da bi se na prvi poziv takvog fonda sa takvim resursima odazvali i američka „Siti banka“ i francuska „Pariba“, nemačka „Dojče banka“ i ruska „Sberbanka“.

Da li će Mlađan Dinkić krenuti tim putem ostaje da se vidi, ono što je više nego jasno jeste da Srbiji niko ništa neće dati kako bi uspravila svoju posrnulu ekonomiju. To je interes samo Srbije, videćemo da li je i nove vlade.