Akter

Kada su pre nedelju dana prebrojani birački listići za parlamentarne izbore, i kad je svima postalo jasno da je SPS ostvario nezaobilazan rezultat za formiranje buduće Vlade, koji toj partiji daje i mnogo veći uticaj od dosadašnjeg, nezadovoljnija tom činjenicom od lidera naprednjaka Tomislava Nikolića bila je samo jedna osoba – sadašnji vršilac dužnosti direktora policije Milorad Veljović. Njemu je još sredinom juna prošle 2011. godine istekao mandat i od tada se nalazi u v. d. položaju, zato što već duži vremenski period Ivica Dačić nastoji da ga ukloni iz MUP-a, tj. sa položaja direktora srpske policije.

Prvi razlog je netrpeljivost koja potiče još iz perioda Koštuničine Vlade i afere „Kofer”, u kojoj je učestvovao i sam Ivica Dačić, a koju je policijski realizovao kao direktor MUP-a Milorad Veljović. Drugi razlog je prost. Veljović nikada nije bio spreman na kooperativnost i potčinjenost Ivici Dačiću, jer je svoju političku zaštitu dobio u kabinetu predsednika Borisa Tadića oličenu u Mikiju Rakiću, Tadićevom šefu kabineta koji je istovremeno i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. Tu političku zavetrinu Veljović je svih prethodnih godina plaćao servilnošću prema Tadićevom kabinetu, a Ivici Dačiću je iz tog razloga bilo ograničeno potpuno upravljanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Osim što između Dačića i direktora Milorada Veljovića besni pravi mali rat, sličan rat postoji i na relaciji Milorad Veljović–komandant žandarmerije Branislav Dikić,u kojem učestvuje i načelnik uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović,koji je sa Dikićem u otvorenom sukobu, praćenim i fizičkim incidentima

Nakon prošlonedeljnih izbora Dačićeve političke pozicije su drugačije, a njegova ambicija, pod jedan, jeste da uspostavi potpunu kontrolu nad MUP-om, što će istovremeno značiti i smanjivanje dosadašnjeg uticaja i moći Tadićevog kabineta na MUP. Naime, kako „Akter” saznaje u vrhu SPS-a, Ivica Dačić odlučno nastoji da na mesto direktora policije postavi sebi lojalnog čoveka umesto Milorada Veljovića. Danas je Veljović u izuzetno i gotovo neprijateljskim odnosima i sa načelnikom Uprave kriminalističke policije Rodoljubom Milovićem, komandantom Žandarmerije Branislavom Dikićem, ali i neprimereno lošim odnosima sa tužiocem za organizovani kriminal Miljkom Radisavljevićem, koji uživa posebno poverenje Borisa Tadića, i koji bi po formiranju nove Vlade mogao da uznapreduje, saznaje „Akter“ u vrhu DS-a.

Javna eskalacija

Međusobna netrpeljivost između Veljovića i Dačića datira još od prvog dana Dačićevog ministrovanja. Da li zbog afere „Kofer”, koju je policijski realizovao upravo Milorad Veljović kao direktor policije kojeg je postavio tadašnji resorni ministar Dragan Jočić, tek novi-stari direktor policije nije skrivao tihu nelojalnost prema novom ministru. Ivica Dačić je, podsetimo, neposredno pred hapšenje tadašnjeg viceguvernera Narodne banke Dejana Simića i funkcionera SPS-a Vladana Zagrađanina, napustio stan u kome je vršena primopredaja spornog kofera sa 100.000 evra, zbog čega su ta dvojica optuženi, a u februaru prošle godine i oslobođeni optužbi zbog uzimanja mita radi vraćanja dozvole za rad „Kreditno-eksportnoj banci“. Veljović od prvog dana nije skrivao da mu je bliži kabinet predsednika države nego prvog čoveka MUP-a.

Tihu nelojalnost prema Ivici Dačiću demonstrirao je i tako što je kao čovek bliži demokratama nego socijalistima sa pravosuđem, koje je takođe pod kontrolom DS-a, samostalno sarađivao u pogledu nekih osetljivih predmeta. Prvog čoveka MUP-a nije obaveštavao o tim svojim potezima.

Dačić je više puta na zajedničkim sastancima Ministarstva unutrašnjih poslova i državnog tužilaštva demonstrirao svoje nezadovoljstvo direktorom policije. Mimo ministra Veljović je donosio mnoge odluke vezane za rad policije i njenu međunarodnu saradnju, što je samo produbljivalo jaz između dva prva čoveka MUP-a Srbije. Osim Dačiću Veljović se zamerio i svojim podređenima, pa je Nezavisni policijski sindikat Srbije zatražio njegovu ostavku na funkciju direktora jer je, kako je navedeno, „dopustio opšti javašluk“ i nije pokazao razumevanje za probleme zaposlenih. Za vreme njegovog mandata propali su tenderi za nabavku uniformi. Prema tvrdnjama NPSS-a, razlog za ostavku tada, ali i sve do danas, mogla je biti i „činjenica da sve više policajaca puni naslovne strane novina učešćem u kriminalnim radnjama“. Tvrde da je upravo zahvaljujući Miloradu Veljoviću srpska policija kriminalizovana, a borba protiv državnog i organizovanog kriminala mrtvo slovo na papiru dok je on na funkciji direktora policije.

Veljović, kojeg je Dačić odavno otpisao, mogao bi nakon formiranja nove Vlade lako da se suoči i sa istražnim organima i ličnom odgovornošću u vezi sa mnogim slučajevima, a jedan u nizu svakako je paljenje američke ambasade 2008. godine, zbog čega su neki od direktnih počinilaca tek nedavno uhapšeni. Naime, i Veljović i načelnik Uprave policije MUP-a Srbije Mladen Kuribak imaju „specifičnu komandnu odgovornost“ za propuste u radu policije prilikom napada na diplomatsko predstavništvo SAD-a. Istina, ima i onih koji Veljovića smatraju odličnim policajcem, tvrde da je dosta uradio na planu borbe protiv terorizma, trafikinga i posebno narko mafije. Oni koji ga dobro poznaju kažu da mu se sopstveni moto, prema kojem zasniva svoj odnos prema saradnicima, ako ne poštuješ druge neće ni oni tebe, u slučaju Ivice Dačića, koji je danas jači nego ikad, vraća kao bumerang.

Stanje u MUP-u

Još u vreme Dragana Jočića Veljović je iskoristio „zauzetost” tadašnjeg ministra političkim aktivnostima, i na ključna mesta u policijskim upravama u Srbiji postavljao svoje ljude, stvarajući tako mrežu svojih kadrova po dubini MUP-a. Nije tajna da je Unutrašnja kontrola MUP-a podnela više prijava zbog zloupotrebe službenog položaja protiv Veljoviću bliskih načelnika pojedinih policijskih uprava Srbiji, ali je dalje disciplinsko postupanje prema tim licima vrlo često razvodnjavano. Depolitizacijom i odvajanjem političke uloge ministra od policije, čime je pravdan Veljovićev ostanak na mestu direktora, operativna komanda prešla je u njegove ruke. Kada se tome doda da, ne slučajno, godinama nema popune i postavljenja na načelničke položaje u više od deset najvažnijih policijskih uprava u zemlji, poput Niša, Novog Sada i drugih gradova, jasno je da je tako obezglavljena policija na lokalnom nivou slab faktor u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije pre svega.

U svakom slučaju, politizacija je nagrizla organizaciono tkivo i ustrojstvo MUP-a. Subordinacija i hijerarhija se ne poštuju. Osim što između Dačića i direktora Milorada Veljovića besni pravi mali rat, sličan rat postoji i na relaciji Milorad Veljović–komandant Žandarmerije Branislav Dikić, u kojem učestvuje i načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović, koji je sa Dikićem u otvorenom sukobu, praćenim i fizičkim incidentima. Tome svakako treba dodati i delovanje raznih sindikata unutar policije preko kojih se manifestuje i uticaj raznih „struktura” koji politizuju, komplikuju i razaraju policiju kao instituciju i važan državni sistem.

Prvi razlog je netrpeljivost koja potiče jošiz perioda Koštuničine vlade i afere „kofer”,u kojoj je učestvovao i sam Ivica Dačić, a kojuje policijski realizovao kao direktor MUP-a Milorad Veljović. Drugi razlog je prost. Veljović nikada nije bio spreman na kooperativnost i potčinjenost Ivici Dačiću, jer je svoju političku zaštitu dobio u kabinetu predsednika Borisa Tadića

Kako „Akter“ saznaje, već duži vremenski period srpska policija je pod pojačanim posmatranjem i analiziranjem od strane obaveštajno-bezbednosnih struktura naše zemlje, ali i velikih sila koje imaju značajan politički i obaveštajno-bezbednosni uticaj u Srbiji. Posebna pažnja i interesovanje za stanje u MUP-u prisutno je nakon štrajka sindikata policije ispred Vlade krajem decembra prošle godine, koji je imao i političke motive. Organizovan je iako je bilo jasno da su zahtevi nerealni i teško ostvarivi. Radnici MUP-a delom su izmanipulisani i iskorišćeni u partijskom prepucavanju direktora policije Milorada Veljovića i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Tokom tog protesta ni komandni lanac u MUP-u nije funkcionisao na odgovarajući način, niti je adekvatno reagovao na saznanja da postoji raspoloženje među štrajkačima da nasilno uđu u Nemanjinu 11, pa je izostalo pojačano policijsko obezbeđenje same zgrade.

Iako su forsirana javna istraživanja prema kojima MUP ima veliko poverenje građana, objektivno stanje MUP-a takvo je da se rad tog ministarstva jedva može oceniti prelaznom ocenom. Jedan od Dačićevih zahteva, utemeljen na jačanju sopstvenog političkog uticaja, jeste i potpuna kontrola nad radom te institucije, odnosno postavljanje novog direktora policije. Ostaje samo da se vidi da li će se Veljovićevom smenom, na kojoj će Dačić insistirati u narednom periodu, otvoriti i mnoga sporna pitanja u dosadašnjem radu policije, ili će sve to ostati samo kao „godine koje su pojeli skakavci”.