Akter

Tihomir Trišić

Vučić je pametniji od Janukoviča

Premijera ću ove nedelje poštedeti svake kritike, putuje čovek u Moskvu

Dr Goran Nikolić

Hrana je sve skuplja

Srbija ima poljoprivredne proizvode za izvoz i pored poplava

Zarko Nikić

Srbija u okruženju džihadista

Islamska država planira da proglasi i balkanske zemlje delom svog kalifata

Ivana Jovanović

O Vukovom progonstvu

Situacija sa jezikom ne bi me pogađala da se ona ne reflektuje na širi kontekst

Afera koja potresa Makedoniju

Špijunski orkestar uz grčku „muziku“

Danijel Mirković | nedelja, 22.09.2013. | 22:06

Makedonska policija je prošle nedelje u akciji „Špijun“ uhapsila 17 osoba od 22 osumnjičene za špijunažu u korist grčkih obaveštajaca

Makedoniju potresa najveća špijunska afera od njene samostalnosti. U akciji „Špijun“ makedonska policija je prošle nedelje uhapsila 17 od 22 osumnjičenih za špijunažu. Dvojica su već bila u zatvoru zbog drugih krivičnih dela. Istražni sudija odredio je 30-dnevni pritvor za 16 osumnjičenih, kao i trojicu koja su u bekstvu, dok je jedna osoba zbog zdravstvenih razloga dobila kućni pritvor. Ubrzo nakon privođenja pušten je osumnjičeni makedonski režiser Boris Damovski.

Među uhapšenima su visoki službenici vlade, pripadnici makedonske obaveštajne i kontraobaveštajne službe, MUP-a i Ministarstva odbrane Republike Makedonije. Svi oni su osumnjičeni za špijunažu, zločinačko udruživanje, prevare i ucene u korist drugih država. Takođe se sumnjiče da su nezakonito posedovali strogo poverljive informacije i državne tajne koje su dostavljali stranim službama i na taj način ugrozili nacionalnu bezbednost Makedonije. Oni su neovlašćeno i na nezakonit način prikupljali informacije o licima iz javnog života i biznisa, koje su pretežno koristili za pretnje i ucene da će kompromitovane podatke objaviti na internetu i u medijima koji su bili pod kontrolom osumnjičenih. Na taj način iznuđivali su veće svote novca.

Prema izveštaju MUP-a Republike Makedonije, „kriminalna grupa delovala je tako što su petorica osumnjičenih za potrebe stranih obaveštajnih službi sakupljala zaštićene tajne podatke i dokumente koje su predavali prvoosumnjičenom, inače organizatoru grupe koji je te dokumente preko satelitskih sistema, ali i lično, dostavljao licima koja su radila u stranim obaveštajnim službama sa kojima je bio u kontaktu“.

O njihovoj agenturnoj obaveštajnoj delatnosti, prema navodima makedonske policije, postoje čvrsti dokazi do kojih je policija došla prilikom pretresa 30 objekata u Skoplju.

Pretresene su kuće, stanovi i službene prostorije osumnjičenih u MUP-u, Ministarstvu odbrane, Obaveštajnoj agenciji, Državnom arhivu Makedonije i Sobranju (Skupštini). Tokom pretresa oduzeto je 1.095 komada municije, 481 CD, 134 video-kaseta, 81 kompjuter, 56 mobilnih telefona, 22 komada oružja, 13 audio-kaseta, detektor za otkrivanje prisluškivača, radio-uređaj, službena dokumenta, od kojih je veliki deo poverljive sadržine.

Agenturna mreža

Stvaranje agenturne mreže 2006. godine počeo je Marjan Efremov, pošto je dobio otkaz u Obaveštajnoj agenciji. Ubrzo je za svoju rezidenturu angažovao još dvojicu pripadnika Obaveštajne agencije i još dvojicu istaknutih službenika iz državnih institucija, nakon čega su počeli intenzivno da prikupljaju strogo poverljive informacije. Veći broj osumnjičenih postali su agenturni oslonci 2010. godine.

Efremovu agenturnu mrežu u početku su sačinjavali Idžet Abedin (55) i Aleksandar Angelovski (46), pripadnici Obaveštajne agencije, Zoran Kostadinovski (48), koji je bio zaposlen u kancelariji za Obaveštajne poslove Ministarstva odbrane, i Miroslav Zafirovski (44), bivši pripadnik vojnoobaveštajne službe Ministarstva odbrane. Preko navedenih agenturnih oslonaca Efremov je dostavio grčkoj i drugim stranim obaveštajnim službama poverljivu dokumentaciju, analize i bezbednosne procene koje se odnose na stanje u Republici Makedoniji i u njenom neposrednom okruženju.

Tokom 2010. godine njima su se priključili Borislav Perkov iz Velesa, Blagoja Cvetanovski (49), službenik u Ministarstvu odbrane, Zoran Božinovski (47) iz Kumanova, novinar i vlasnik elektronskog medija „Burevesnik“, Mićo Naskovski (41), bivši direktor Građevinskog preduzeća „Beton“ Jane Mladenovski (38), Goran Stojkov, bivši general policije i komandant specijalne jedinice „Lavovi“, Marjan Madžovski (45), šef kabineta predsednika Skupštine, Slobodan Miloševski (40), Vlatko Stamatovski (35), zaposlen u Državnom arhivu, Vane Cvetanov (35), bivši direktor za finansijske istrage, Aleksandar Dinevski (54), Aco Vučinić (58), Cvetan Damjanovski (57), Živko Petrovski (56), bivši radnici MUP-a Makedonije, i Toše Košinovski (54), službenik u Ministarstvu odbrane.

Najviše su prikupljali informacije koje su se odnosile na: bezbednosne institucije, političko stanje u državi, izbore, određene rizike, imena i podatke ljudi protiv kojih su vođeni određeni procesi, klasificirane informacije za verske zajednice, podatke o vehabizmu i radikalnim strukturama u Makedoniji i Albaniji i njihovom finansiranju. Posebno su ih zanimale organizacijska struktura bezbednosnih i drugih institucija, podaci o izborima i političkoj, posebno bezbednosnoj situaciji u zemlji, sa faktorima koji mogu uticati na njeno pogoršanje. Osumnjičeni su kontaktirali sa bivšim visokim političarima kojima su odavali informacije koje se tiču opšte bezbednosti i političke situacije u Makedoniji.

Slučajno otkriveni

Do prvog ozbiljnijeg traga, koji je doveo makedonske obaveštajne službe do otkrivanja agenture, došlo se u maju prilikom pretresa porodične kuće Efremova u Velesu. Ivica, brat Marjana Efremova, inače bivši tužilac u Velesu, bio je umešan u korupcionašku aferu „Likvidacija“, zbog čega je i izvršen pretres kuće. U njoj je pronađeno pet kilograma plastičnog eksploziva, nekoliko komada automatskog naoružanja i veća količina municije, ali i baza podataka koja je sadržavala strogo poverljivu dokumentaciju, oprema za praćenje kao i druga računarska oprema.

Za otkrivanje agenturne grupe ključna je bila dokumentacija o obaveštajnim aktivnostima, sastancima sa inostranim službama, kao i identifikacija pojedinih saradnika koje je Efremov vodio pod pseudonimima. To se posebno odnosi na podatke za osobe pod pseudonimom Ludi Milojko i Mačor, koji su korišćeni za novinara Zorana Božinovskog i Vaneta Cvetanova, koje je Efremov koristio kao svoje izvore podataka.

U bazama podataka pronađen je veliki broj činjenica o osobama koje su nezakonito špijunirale za inostranu službu, kao i o ličnostima iz javnog života koje su bile predmet ucenjivanja. Fotografije su potvrdile da je Efremov kontakte sa grčkim obaveštajcima održavao u Grčkoj, najčešće u restoranima u turističkom odmaralištu Halkidiki.

Takva agenturna mreža, koja je praktično funkcionisala kao paralelna obaveštajna služba, omogućila je prikupljanje velikog broja poverljivih informacija koje su posedovale obaveštajne službe Makedonije i Ministarstvo odbrane, dok su takođe izuzete i značajne informacije iz nacionalnog arhiva. Jedan član agenturne grupe prikupljao je telefonske brojeve za sve interesantne i značajne ličnosti u Makedoniji, kako bi se lakše pratile njihove aktivnosti i kontakti, nakon čega su podaci korišćeni za ucene i iznude.

Za taj deo posebno je osumnjičen novinar Zoran Božinovski, koji već duži period ne živi u Makedoniji, i najviše boravi u Beogradu i Zagrebu. Božinovski, koji je inače aktivan na društvenim mrežama, na svom portalu „Burevesnik“ često kritikuje makedonsku aktuelnu vlast i objavljuje afere i skandale koji su povezani sa političarima. Kod jednog uhapšenog policija je pronašla i pornografske filmove domaće proizvodnje, u kojima se nalaze pojedine poznate osobe koje nisu znale da su snimane, koji su trebali da budu upotrebljeni za ucene.

Agenturni oslonci delovali su organizovano kao paralelna obaveštajna služba koja ima svoje oslonce u svim bezbednosnim institucijama Republike Makedonije. Prikupljali su poverljive podatke koje su zatim kopirali i predavali rezidentu Efremovu, koji ih je presnimavao na USB i CD. Tako presnimljene podatke lako je prenosio u Grčku.

Do podataka su relativno lako dolazili jer su kao službena lica u okviru institucija u kojima su radili imali pristup poverljivim dokumentima. Organizator agenturne mreže kontaktirao je i sa pojedinim liderima političkih stranaka.

Izostale ozbiljne reakcije

Za sada, bez obzira na to što je reč o najvećoj špijunskoj aferi u regionu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije zvanično iznosi samo uopštene podatke. Ceo istražni postupak biće sproveden u tajnosti, kako bi se izbeglo da mediji eventualno dođu do saznanja o državnim tajnama koje bi negativno uticale na nacionalnu bezbednost Makedonije. Nesumnjivo je da će takva odluka dovesti do širenja raznih glasina i poluistina u javnosti, zbog čega će nadležne institucije morati da reaguju.

Od političkih stranaka reagovao je opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije tvrdnjom da je policijska akcija „Špijun“ politički motivisana. Ta stranka navodi da su makedonski zatvori puni političkih zatvorenika koji kritikuju aktuelnu vlast i suprotstavljaju joj se.

Ćuti i zvanična Atina. U medijima se oglašavaju jedino neimenovani vladini izvori koji kažu da grčki zvaničnici nemaju veze sa aferom. Oni optužuju vladu u Makedoniji da su je namestili kako bi se u toj zemlji povećalo antigrčko raspoloženje.

Inače Makedonija je nakon proglašenja nezavisnosti postala interesantna najviše za obaveštajno bezbednosne službe zemalja iz njenog neposrednog okruženja – Grčke, Bugarske, Albanije i Kosova.

Dosadašnje špijunske afere na Balkanu dovodile su do političkih potresa. Neke su služile i za obračun sa političkim protivnicima. Za svaku državu je gorka pilula kada se otkriju jedan ili dva špijuna iz vrha državnih institucija. Tada se obično postavlja pitanje zašto službe nisu ranije reagovale i da li su špijunske afere politički motivisane. Ostaje da se vidi kako će se Makedonija izboriti sa svojim špijunskim agenturnim orkestrom.

Moguće kazne

 

Špijunaža je najteže krivično delo protiv države posle terorizma. Prema krivičnom zakoniku Republike Makedonije, za krivično delo špijunaže (Član 316) predviđene su zatvorske kazne od jedne do 10 godina, dok je za odavanje državne tajne (Član 317) predviđena kazna od šest meseci do pet godina. Zaprećena zatvorska kazna za krivično delo udruženje radi neprijateljske delatnosti (Član 324) je od jedne do pet godina, kao i za zločinačko udruživanje (Član 394).

Pošaljite komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti.

Vaše ime*:

Vaš e-mail*:

Vaš komentar*:

Novi komentari

Preporučeni komentari

Nepreporučeni komentari

Akter on Facebook