Akter

Somalijski pirati svake godine oštete globalnu ekonomiju za sedam milijardi dolara, zaključak je istraživanja američkog fonda „One Earth Future“. Brodske kompanije zbog napada pirata gube oko 5,5 milijardi dolara godišnje, dok Vlade pojedinih zemalja delatnost morskih pirata godišnje košta oko 1,3 milijarde dolara. Stručnjaci procenjuju da su somalijski pirati prošle godine naplatili više od 180 miliona dolara otkupnine za otete tankere.
Ratni brodovi NATO-a i EU bore se sa piratima na moru od 2008. Evropska unija je u martu ove godine odlučila da podigne borbu na viši nivo odobrivši vazdušne udare i po ciljevima na kopnu.

Nastanak

Uzroci nastanka piraterije u somalijskim vodama vezuju se za 1991. godinu, kada je Somalija kao država praktično prestala da postoji, mada su se pirati u velikom broju pojavili skoro deset godina kasnije. Vođe tradicionalnih rodbinskih klanova srušili su režim Sijada Barea i formirali tri klanovska regiona. Somalilend na severu je još tada proglasio nezavisnost, autonomni Puntland našao se pod upravom drugog klana, dok se u centralnoj i južnoj Somaliji vodi stalni međusobni rat klanova, ali i borba svih njih protiv prelaznih Vlada formiranih više puta u inostranstvu na neuspešnim međunarodnim konferencijama. Na celoj teritoriji od 637.000 kvadratnih kilometara sadašnja centralna Vlada kontroliše tek nekoliko ulica u Mogadišu, a osim Somalilenda i Puntlanda sve ostalo drže mudžahedini ekstremističkog pokreta Al Šabab i njihovi povremeni saveznici Hizbul ul Islam.

Iako ta zemlja nije bila poznata po morskom piratstvu, ta delatnost je nastala 2004. godine i ubrzano se povećavala. Tako je 2005. zabeležena aktivnost svega pet somalijskih piratskih bandi sa oko 100 članova, dok se 2008. taj broj povećao na oko 1.200 pirata. Već tokom 2010. godine evidentirano je nekoliko hiljada somalijskih pirata. Uzrok za pojavu tog fenomena leži prvenstveno u velikom broju naoružanih ljudi koji su uvideli da je kidnapovanje i otimanje brodova zbog ucene unosniji posao od ribarstva, a takođe je manje rizičniji od sličnih kriminalnih aktivnosti koje se obavljaju na kopnu. Osim toga, Somalija se nalazi na „rogu Afrike“, strateški veoma važnom mestu, u blizini prolaza Bab el Mandeb na ulazu u Crveno more, preko koga vode veze sa Mediteranom. Somalijska obala dugačka je 3.200 km i tim vodama svakodnevno plovi veliki broj trgovačkih i putničkih brodova koji postaju lak plen za mobilne piratske bande. Pojedini ribarski brodovi iz Evrope i Azije počeli su da ribare duž somalijske obale, zbog čega su lokalni ribari i stanovništvo krenuli da se naoružavaju kako bi oterali strane ribare. Lokalno stanovništvo posebno je neprijateljski bilo raspoloženo prema stranim brodovima kada su saznali da u blizini somalijske obale odlažu otrovni otpad koji zagađuje more i uništava ribu koja im je osnovni izvor prihoda.

Tako su nastale prve piratske bande koje su odmah uvidele da je pomorsko piraterstvo veoma unosan posao, ali u početku nisu napadali brodove koji su plovili duž somalijske obale. Prve prepade i akcije na otvorenom moru izvode 2006. godine. Posle upozorenja Međunarodne pomorske organizacije da svi međunarodni teretni i putnički brodovi izbegavaju teritorijalne vode Somalije, pirati su otpočeli sa napadima na otvorenom moru na udaljenosti čak i do 300 nautičkih milja.

Taktika

Za svoje akcije najčešće koriste kao kamuflažu obične ribarske brodove, nakon čega iznenada prelaze u brze čamce i napadaju. Nakon zauzimanja broda pored zaplene robe po pravilu se kao taoci uzimaju svi putnici, za koje se traže visoke svote novca za otkup. Pojedine taoce držali su i po godinu dana. Zabeleženi su i slučajevi da su im sekli prste kako bi iznudili što veći otkup. Zaplenjeni brod obično se sprovodi u somalijske teritorijalne vode, gde lokalne vlasti nemaju kontrolu.

Iako se somalijskim piratima pripisuju pojedini napadi u Indijskom okeanu, Arapskom i Crvenom moru, njihova delatnost najčešće je usmerena u blizini Somalije i u Adenskom zalivu. U periodu od 2007. do 2009. pirati su duž somalijske obale izveli ukupno 154 napada, dok su u Adenskom zalivu u istom periodu izvršili 230. Samo u 2009. godini oteto je 49 brodova, pri čemu su oko 880 članova posade korišćeni kao taoci, dok je pet osoba ubijeno.
U prva tri meseca 2010. izveli su 35 napada i 12 otmica. Tokom druge polovine godine broj napada se povećava na 76 i 18 otmica. Prema podacima Međunarodnog pomorskog centra za prijavu gusarenja, od početka 2012. do 23. aprila registrovan je 121 napad na brodove, kao i otmica 13 plovila. Piratska delatnost se u poslednje vreme proširuje prema vodama Kenije, Tanzanije, Sejšela i Madagaskara. Velika finansijska zarada omogućila im je da nabave velike brodove. Njima plove na većim udaljenostima i mogu samostalno da funkcionišu na moru po nekoliko meseci.

Somalijske piratske grupe pretežno sačinjavaju osobe starosti od 25 do 35 godina, koje se prema zaduženjima dele na navigatore, koje sačinjavaju pretežno najiskusniji lokalni ribari koji poznaju somalijsku obalu, i udarne grupe, učesnike građanskog rata u Somaliji, pripadnike lokalnih i klanovskih policija, koji su skloni nasilju. U grupama su i planeri. Oni organizuju i planiraju napade i obučeni su za primenu savremenih tehničkih sredstava.

Akcije međunarodne zajednice

Intenzivirana delatnost pirata naterala je međunarodnu zajednicu da preduzme određene mere koje bi omogućile zaštitu brodova i putnika, bezbednu trgovinu i plovidbu morima, kako bi se izbeglo slanje brodova alternativnim maršrutama koje su bezbednije, ali znatno duže i koje iziskuju povećane troškove.

Savet EU je na sednici održanoj 10. novembra 2008. godine usvojio Zajedničku strategiju, kojom su formirane pomorske snage EU, European Union NavalForce – EUNAVFOR, i definisana operacija „Atalanta“, prva pomorska operacija EU. Cilj operacije je zaštita brodova koji u okviru Svetskog programa hrane dostavljaju humanitarnu pomoć u Somaliji, zaštita međunarodne plovidbe u vodama oko Somalije i sprečavanje i suzbijanje piratskih aktivnosti. Operacija „Atalanta“ kontroliše oblast koja je veličine čak pet miliona kvadratnih kilometara, što je otprilike površina cele EU.

Pomorske snage EU izvršavaju svoje zadatke sarađujući sa međunarodnim snagama i mornaricama pojedinačnih država, koje su prihvatile učešće u borbi protiv somalijskih pirata. U okviru operacije „Trajna sloboda“ delovale su Kombinovane snage-150, koje su bile dosta ograničene s obzirom na to da borba protiv terorizma nije bila njihov primarni zadatak. Da bi se taj nedostatak uklonio januara 2009. formirane su Kombinovane snage-151, čiji je osnovni zadatak postao borba protiv delovanja somalijskih pirata, a podršku su dobili i od pojedinih NATO sastava. Prva operacija bila je „Udruženi snabdevač“, oktobar–decembar 2008, u okviru koje su pomorske snage NATO-a obezbeđivale brodove sa humanitarnom pomoći u Somaliji. Druga operacija pod nazivom „Udruženi zaštitnik“, mart–avgust 2009, imala je kao zadatak borbu protiv pirata. Od avgusta 2009. traje operacija „Okeanski štit“, čiji je cilj borba protiv pirata i pružanje pomoći državama u regionu kako bi ih obučili i osposobili da razviju sopstvene kapacitete za eliminisanje daljeg delovanja piratskih mreža.

Borbu protiv pirata vode i pojedini najelitniji sastavi oružanih snaga SAD-a. U akciji oslobađanja američke državljanke Džesike Bjukenen i Pola Hagena Tisteda, danskog državljanina, koje su somalijski pirati oteli oktobra 2011, učestvovao je tim specijalaca iz sastava „Mornaričke foke“, poznat po likvidaciji vođe Al Kaide Osame bin Ladena. Nakon uspešno izvedene akcije oslobađanja talaca, koju je lično odobrio predsednik SAD-a, američki specijalci ubili su devet otmičara. Pored toga američka posada sa razarača USS Kid januara 2012. u Arapskom moru oslobodila je 13 članova posade iranskog ribarskog broda „Al Molaj“ kojeg su zarobili somalijski pirati. Ovih dana američka mornarica objavila je da je razvila internet aplikaciju koja će pomoći u borbi protiv pirata. Aplikacija uključuje kombinaciju automatizovanog sistema za detekciju brodova sa analizom ponašanja i izvođenja sumnjivih manevara na otvorenom moru, što bi pravovremeno ukazalo na moguće prisustvo piratskih brodova.

Velike snage, slabi rezultati

Iako su međunarodne pomorske snage uspele u poslednje vreme da spreče veliki broj otmica brodova, činjenica je da oružani prepadi pirata postaju sve učestaliji i drskiji. Međutim, ako se uzme u obzir da su u borbi protiv pirata uključene vodeće svetske obaveštajno-bezbednosne strukture, multinacionalne pomorske snage, kao i Savet bezbednosti, jasno je da je ista do sada bila neuspešna. Za to se donekle mogu identifikovati mnogi razlozi. Pre svih nezainteresovanost pojedinih država za angažovanje protiv pirata na otvorenom moru, što iziskuje i dodatne finansijske troškove. Problem nastaje i sa uhapšenim licima i njihovom predajom u nadležnost matičnim državama, koje pretežno nemaju jake državne institucije i na taj način dovode u sumnju da li će se preduzeti zakonske mere protiv počinilaca.

Nastojeći da objasne svoje neuspehe u borbi protiv somalijskih pirata, komandanti multinacionalnih pomorskih snaga iznosili su da su nemoćni jer i kada identifikuju piratske brodove zbog pravila opšteg međunarodnog prava ne smeju da ih gone u somalijskim teritorijalnim vodama, u kojima pirati najčešće izvode napade i odvode zaplenjene brodove i taoce. Osim toga, kada pirati uspeju da zauzmu brod onda je protiv njih skoro nemoguće preduzeti akciju zato što prete likvidacijom talaca i izazivanjem ekološke katastrofe ispuštanjem nafte iz otetih tankera. Da bi se sprečilo eventualno zauzimanje broda od strane pirata, sprovedena akcija mora biti izvedena munjevito u periodu između početka i završetka napada koji obično traje oko 10 minuta, što znači da pomorske snage moraju biti blizu kako bi sprečile zauzimanje broda. Takođe uspešna borba protiv pirata zahteva neutralisanje njihovih baza i logističke podrške na kopnu kroz obaveštajni rad, angažovanje kopnenih snaga i specijalnih jedinica.

Šta preduzeti

Na primeru Somalije jasno je da međunarodna zajednica mora naći rešenje za stvaranje efikasne centralne vlasti koja bi kontrolisala situaciju u zemlji, sprovodila zakonitost i formirala sopstvene oružane snage koje bi se borile protiv pirata duž somalijske obale. Neophodno je da međunarodna zajednica na sve načine pokuša da ublaži siromaštvo u Somaliji. Prema izveštaju koji je podneo generalni sekretar UN Ban Kimun, od ukupno 10 miliona stanovnika Somalije, 1,3 miliona bilo ih je interno raseljeno, dok život čak 3,2 miliona zavisi isključivo od humanitarne pomoći u hrani i lekovima.

Posebno je značajna potreba ulaganja napora da se umanji podrška koju pirati kao nova vrsta političke i ekonomske elite u Somaliji uživaju među lokalnim stanovništvom. Sa zaradom, koja samo od otkupa iznosi preko 150 miliona dolara godišnje, pirati raspolažu sredstvima kojima mogu da kupe bilo šta i bilo koga u Somaliji, a luksuzni život pirata je sve privlačniji za siromašne stanovnike te države. Pored toga u selu Haradereu u Somaliji radi „štedno-kreditna zadruga“ koju su otvorili somalijski pirati i koja u stvari predstavlja fond za ulaganje u piratske poslove. Osim toga, somalijski pirati često se predstavljaju kao branioci somalijskih voda i obale od stranog eksploatisanja koje se manifestuje kroz nelegalni ribolov i odlaganje opasnog otrova i radioaktivnog otpada u vodama oko Somalije. Vršeći napade na brodove američkih, evropskih i azijskih kompanija, pirati stiču sve više pristalica među lokalnim stanovništvom jer se prikazuju kao borci za očuvanje prirodnih bogatstava Somalije i zemalja u okruženju.

S obzirom na to da je direktna strana vojna intervencija u Somaliji malo verovatna, somalijski pirati nastaviće i u narednom periodu da otimaju trgovačke brodove i naftne tankere. Otkupnine će svakako porasti pošto će krupni somalijski preduzetnici biti prinuđeni da gusarima plaćaju visoke svote za zaštitu svoje robe i investicija. Najgori mogući scenario za međunarodnu zajednicu bilo bi da somalijski pirati, među kojima je veliki broj muslimanskih fundamentalista, u narednom periodu ostvare veze sa drugim međunarodnim terorističkim organizacijama koje deluju u Africi, što bi znatno uticalo na bezbednost mnogih država u svetu.

Međutim, više od morskog gusarenja brine ono što će se dešavati na obali. U narednoj godini očekuju se brojne gusarske otmice lokalnih bogataša i uglednih stranaca duž cele kenijske obale, a lokalne vlasti teško će moći to da spreče. I što je još gore, sve te otmice nadahnuće brojne imitatore da počine slična nedela, što će značajno ugroziti investicije i turizam u tom području. Imajući u vidu veliko angažovanje međunarodnih snaga duži niz godina, kao i utrošena ogromna novčana sredstva u borbi protiv somalijskih pirata, nameće se pitanje šta bi se desilo da je taj novac do sada bio uložen u razvoj somalijskog društva. Jedno je sigurno, pasivnost međunarodne zajednice prema događajima koji su se odvijali u Somaliji doprinela je da se danas o delatnosti somalijskih pirata govori kao o posebnom fenomenu.

Otmice brodova
19. oktobar 2009. – istočno od obale Somalije otet je kineski teretni brod „De Sin Haj“ sa 25 članova posade.
30. oktobar 2010. – napadnut je brod „Polar“ u Adenskom zalivu sa 23 člana posade, koji je prevozio 72.825 tona nafte iz Sankt Peterburga u Singapur. Otmičari koji su bili naoružani automatskim puškama i ručnim bacačima tražili su otkup od 15 miliona dolara, a među taocima je bio i srpski državljanin.
5. maj 2010. – otet je ruski naftni tanker „Moskovski univerzitet“ sa 23 ruska mornara u blizini obale Afrike, koji je plovio prema Kini pod liberijskom zastavom.
12. maj 2010. – u Adenskom zalivu otet je grčki brod „Eleni P“ sa 24 članova posade, koji je plovio sa tovarom gvožđa iz Ukrajine u Kinu preko Singapura.
11. novembar 2010. – u Indijskom okeanu otet je tanker „Hanibal II“ sa 31 članom posade, nosivosti od 24.105 tona, koji je plovio od Malezije ka Sueckom kanalu prevozeći hranu.
21. april 2011. – somalijski pirati oteli su italijanski teretni brod „MV Rosalia D’Amato“, nosivosti 74.500 tona, plovio je iz Brazila za Bandar Imam Homeini u Iranu, na oko 560 kilometara od obala Omana.
11. maj 2012. – otet je grčki tanker koji je prevozio 135.000 tona sirove nafte dok je plovio Arabijskim morem

Operacija „Atalanta“
Zadaci pomorskih snaga EU u okviru operacije „Atalanta“ su obezbeđivanje zaštite za brodove Svetskog programa hrane, uključujući i prisustvo naoružanih jedinica na tim brodovima. Njihov posao je i zaštita trgovačkih brodova na osnovu procene o njihovoj ugroženosti, kao i nadgledanje oblasti u blizini somalijske obale u kojima postoji opasnost od napada pirata. Takođe su pomorske snage koje učestvuju u operaciji „Atalanta“ dužne da preuzimaju sve neophodne mere, uključujući i upotrebu sile radi odvraćanja, sprečavanja i suzbijanja piratskih aktivnosti. Hapšenje, pritvaranje i izručenje osoba koje su učinile piratska dela ili se za to sumnjiče, i zaplena dobara vezana za piratske aktivnosti, njihova su obaveza, kao i povezivanje sa organizacijama i državama koje učestvuju u borbi protiv pirata, posebno sa kombinovanim snagama.