Rast malih i do skora beznačajnih piratskih partija najbolji je primer kako represivni zakoni mogu biti kontraproduktivni. Serija zakona o zabrani piraterije podstakla je uglavnom apolitične mlade ljude, koji su ograničenje slobode na internetu shvatili ozbiljno, da artikulišu svoje nezadovoljstvo. Politički establišment, koji čine velike narodne partije, pošao je od ideje da u potpunosti marginalizuje i stavi pod potpunu kontrolu veliku grupu ljudi koja svoje aktivnosti, od socijalnih do umetničkih, vezuje upravo za internet, ali je postigao potpuno suprotan efekat. Ti mladi ljudi politički su se organizovali i polako preuzimaju prostor koji je do sada bio rezervisan za dobro poznate i „proverene“ stranke, iste one koje su inicirale i podržale kontrolu globalne mreže.

Najvidljiviji uspeh pirata je u Nemačkoj, gde Piratska partija danas ima podršku čak 13 odsto birača. Trenutno je ta stranka treća po rejtingu, ispred zelenih. Članovi te partije već su osvojili mesta u dva regionalna parlamenta, u Berlinu i Zarlandu, a očekuju velik uspeh na saveznim izborima sledeće godine. U Austriji su imali izborni debi prošlog meseca i osvojili su mesta u lokalnom parlamentu u Insbruku. Piratske partije sve više rastu u celom svetu i sve više preuzimaju politički prostor.

Spektakularni rast

Pirati su pravi bum doživeli nakon usvajanja kontroverznog međunarodnog sporazuma o borbi protiv falsifikovanja ACTA. Sporazum je sporan jer internet provajderi moraju da skupljaju podatke o svojim korisnicima kako bi protiv njih mogao da se pokrene spor i, naravno, kako bi mogli da budu kažnjeni. To je izazvalo bes mnogih korisnika interneta, koji je artikulisan u politički program.

Prvu Piratsku partiju osnovala je 1. januara 2006. grupa švedskih aktivista, koji se zalažu za slobodu interneta. Sada ima sestrinske partije u više od 50 zemalja sveta, a njihovi članovi sve češće osvajaju mesta u parlamentima.

Ukupno 33 stranke udružene su u Internacionalu piratskih partija (PPI).

Analitičari kažu da se od te 2006. godine, a posebno nakon potpisivanja ACTA sporazuma 1. oktobra 2011, šire brzinom svetlosti. Glavna ideja pirata je povećanje privatnosti na internetu i zaštita slobode govora. Spektakularni rast pirata tumači se i kao nedostatak prave političke rasprave o moralnim pitanjima vezanim za razvoj novih tehnologija.

„Oko nas je u potpunosti novi svet, sve je digitalizovano, i to utiče na život i rad ljudi. To znači da su ljudi sve više zainteresovani i da pažljivije prate kako se ove tehnologije i koriste i zloupotrebljavaju“, kaže liderka Piratske partije Švedske Ana Troberg.

Tako piratske partije popunjavaju prazninu i privlače mnogobrojne glasače koji se mogu nazvati internet zavisnicima. „Piratska partija pokušava da odgovori na pitanja na koja klasične partije nemaju odgovor, a čak ne znaju ni kako da postave pitanje“, objašnjava Trobergova.

Takav pristup oduševio je ljude koji su razočarani narodnim partijama koje izbegavaju da se bave važnim temama, kao što su politička transparentnost ili ravnopravan pristup kulturi i informacijama. Piratske partije dele uverenje da obični građani imaju pravo na veću ulogu u donošenju odluka, a svoje debate emituju uživo na internetu. U Berlinu je čak stranka razvila poseban softverski sistem nazvan „Liquidfeedback“, kojim je svakom omogućeno da javno predloži nove ideje.

Marietje Šake zastupnica je u Evropskom parlamentu koja je aktivno radila u oblasti legislative iz digitalnih prava i sloboda.

„Glas za Piratsku partiju je glas protiv establišmenta. Njena popularnost reflektuje se u činjenici da ljudi osećaju da ih postojeće partije ne predstavljaju kako bi trebalo, i da se demokratske političke partije suočavaju sa pitanjem legitimiteta. Bili smo svedoci više političkih manifestacija koje su uzdrmale naš dosadašnji doživljaj politike“, kaže Šake.

Glasači piratskih partija uglavnom su mladi ljudi između 15 i 30 godina. Većina će u svojim zemljama prvi put glasati, a u piratskim partijama prepoznali su svoju političku opciju. Ako se uzme u obzir i ekonomska kriza koja traje od 2008. godine i očigledna nesposobnost starih partija da reše problem, mladi vide rešenje u radikalno novom pristupu stvarnosti, koja u ovom slučaju uključuje i onu virtuelnu, što je svakako novina na političkoj sceni.
Glavni cilj pirata je ulazak u što više nacionalnih parlamenata i povećanje učešća u Evropskom parlamentu. Za sada su se dogovorili da vode kampanju kao jedan blok za parlamentarne izbore 2014. godine. Planiraju i formiranje novih partija u državama koju su u većoj ili manjoj meri zatvorene. Tu pre svega misle na Kinu, zemlju sa jednopartijskim sistemom koja nema slobodne izbore i u kojoj je internet cenzurisan.

Slobodna umetnost

Najproblematičnija ideja pirata je da se kultura i znanje moraju deliti besplatno jer, kako objašnjavaju, to zahteva generacija odrasla na internetu. Pirati zahtevaju reformu autorskih prava – potpuno slobodu nekomercijalnih autorskih prava i petogodišnja autorska prava u oblasti komercijalnih delatnosti. Takve ideje naišle su na oštre kritike velikih partija, a glavna zamerka jeste da je njihov program nerealan i štetan, te da je rok od pet godina za komercijalna prava nemoguće ostvariti jer će firme izgubiti mnogo novca.

Nije manje sporna ni grupa intelektualnih proizvoda za koje pirati traže potpunu slobodu korišćenja – ukidanje svih autorskih prava. Pre svega misli se na filmove, muziku, knjige, drame... Pisci, kompozitori i reditelji u najvećem broju slučajeva ne zarađuju mnogo novca od prava koja im pripadaju, pa je potrebno mnogo godina da bi im se isplatio uloženi rad. „Ako bi se ukinula autorska prava, kao što traže pirati, postoji mogućnost da svi ti autori odustanu od stvaralačkog rada jer im se neće isplatiti, neće imati nikakvu finansijsku nadoknadu“, kažu kritičari.

Najradikalniji pirati i na to imaju odgovor: „Autori će dobiti novac za stvaranje od budućih korisnika.“ Recimo, reditelji će na internetu reći šta hoće da snimaju, pisci šta hoće da napišu, muzičari šta da komponuju/sviraju, a budući gledaoci, čitaoci i slušaoci će taj projekat donirati određenom svotom novca. Naravno, ako im se ideja dopadne. Taj koncept zvuči poprilično utopistički, mnogo para biće potrošeno uzalud, a nejasno je i šta će biti s novcem koje su neki ljudi uplatili, ali nije bio dovoljan da se projekat završi. Drugi problem još je veći, jer će takav koncept u potpunosti uništiti ogromnu industriju od Holivuda do velikih izdavačkih kuća.

Ipak nije nemoguće da u budućnosti takav način finansiranja umetnosti preuzme primat, jer niko ne zna kako će se završiti ekonomska kriza. Trenutno je sigurno da bi realizacija takvog načina finansiranja rezultirala potpunom demokratizacijom umetnosti. Možda upravo to bude početak novog društva u kome surova tržišna ekonomija neće dominirati svim društvenim segmentima.

Pirati u Srbiji
Domaća Piratska partija biće registrovana do kraja godine.
„Obezbedili smo 20.000 evra za registraciju, a kako mi sve radimo transparentno, možemo da kažemo da ćemo novac neophodan za registraciju dobiti od Piratske partije Nemačke i Piratske partije Švedske“, rekla je članica Upravnog odbora Međunarodne piratske partije (PPI) Jelena Jovanović.
Ona je podsetila da je Piratska partija Hrvatske registrovana prošle nedelje, i da su za taj postupak morali da obezbede 100 potpisa i samo 40 evra.
Osnivač Piratske partije Srbije Aleksandar Blagojević navodi da je Piratska partija Srbije pokret za zaštitu i osiguranje građanskih prava, koji se zalaže za ukidanje patentnog sistema i reformu shvatanja intelektualne svojine, koja je konstrukt za manipulaciju intelektualnim dostignućima.